Prema nezvaničnim saznanjima, HEP je zainteresovan da investira u termoelektranu "Pljevlja 2" oko 140 miliona evra i bila bi snage oko 250 megavata. Tako Hrvati planiraju da za sebe obezbede dodatnu količinu struje iz uglja. Na taj način energetska slika Hrvatske dosta bi ojačala u odnosu na Srbiju, koja uskoro mora da gasi neke od dotrajalih blokova termoelektrana, ali bi naša zemlja i dalje ostala energetski lider u regionu. Namera da HEP kupi deonice crnogorske elektroprivrede počela je za vreme prošle vlasti, a kako je u međuvremenu u Hrvatskoj došla nova garnitura, čeka se da se ovaj koncept dodatno razradi. Prema ovim saznanjima, Hrvatska energoprivreda ne bi ulagala u ceo crnogorski sistem već samo u jedan projekat - TE "Pljevlja", čiji se drugi blok čeka već godinama. Prema rečima Nikole Rajakovića, profesora Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, raspoloživi kapital HEP-a za ulaganje mnogo je veći nego što ima EPS.
- HEP ostvaruje znatno veći profit od "Elektroprivrede Srbije" pa može i da investira, pogotovu kada se uzme u obzir da je prenosna mreža jeftina - objašnjava Rajaković. - Čudno je da se Hrvatima isplati da u Crnoj Gori podignu termoelektranu na ugalj jer imaju problem sa svojim blokovima koji nisu po propisima zagađenja i postoji tendencija da ih zatvore. Možda žele da ostvare profit dok se u Crnoj Gori ne pooštre propisi. Srbija bi u tom slučaju možda mogla da dobije takmaca na polju jeftinog izvoza struje, ali bismo i dalje ostali najveći proizvođač energije. Postoje i određeni politički interesi, pogotovo što je Srbija prošle godine kupila deo Elektromreže Crne Gore. Prema crnogorskoj strategiji, drugi blok koštao bi oko 140 miliona evra, s tim što je u okviru tog projekta predviđena i topifikacija Pljevalja, za šta je potrebno izdvojiti 20 miliona evra. U Rudnik uglja trebalo bi uložiti i dodatnih 80 miliona kako bi se pripremio za otkopavanje većih količina uglja. Godišnja predviđena proizvodnja struje oba bloka Termoelektrane bila bi oko 2.500 gigavat-sati, a posao bi se isplatio i Crnoj Gori jer ima deficit električne energije, koji je dostizao i 1,5 milijardi kilovata. Za Hrvatsku elektroprivredu prošla godina bila je izuzetno uspešna, pa bi novca za nova ulaganja svakako imali. HEP je u međuvremenu iskazao i zanimanje za ulaganje u hidroelektrane u BiH, a plan je i da se poveže sa kompanijama u Srbiji i Sloveniji. Namera je HEP-a da u naredne četiri godine poveća dobit za 50 odsto, drastično smanji rashode, otpusti oko 3.000 radnika i ukine 300 šefovskih mesta. Prošlogodišnje poslovanje HEP-u je donelo povećanje prihoda za više od deset odsto, što je gotovo dve milijarde evra. U ovom času kompanija još uvek nije stabilizovana, zbog zaduživanja iz prošlih godina, pa se i u inostranstvu nedavno tražilo kupca za novo izdavanje obveznica. Svežim kapitalom HEP bi vratio dugove i krenuo u novi investicijski ciklus. Plan je da se investira u obnovljene izvore, a zbog svega se HEP zadužio za pola milijarde evra. Urađene su i sitne uštede koje su osetili i potrošači, koji sada ne moraju da plaćaju usluge očitavanja brojila. Pre ih je to koštalo oko 20 evra godišnje, a nakon ukidanja tog nameta više te "usluge" nema na računima.
