Iako Srbija Kosovo ne smatra nezavisnom državom, vlasti u Prištini proglašavanjem neke osobe za nepoželjnu pokušavaju da uvere i Srbiju i svetsku javnost da su oni ipak država, smatra analitičar Dragomir Anđelković povodom zabrane ulaska na Kosovo pojedinim srpskim zvaničnicima, među kojima je i šef Kancelarije za KiM Marko Đurić.
Srbija je, potpisivanjem Briselskih sporazuma, dodaje on, oduzela sebi mogućnost da kontroliše sever Kosova i alternativne puteve i prelaze na administrativnoj liniji, koji nisu bili pod kontrolom međunarodne zajednice i kosovskih vlasti. Briselskim sporazumima sve nadležnosti prebačene su na institucije koje se sada otkrivaju kao institucije „nezavisnog Kosova“, i koje, i pored toga što Srbija ne priznaje tu nezavisnost, mogu da spreče ulazak srpskih zvaničnika na teritoriju KiM, zaključuje Anđelković.
Cvijetin Milivojević, direktor pi-ar agencije „Pragma“, smatra da poruka koja se može pročitati iz zabrana srpskim zvaničnicima i političarima da uđu na Kosovo jeste da je Kosovo briselskim sporazumima de fakto priznata kao nezavisna, suverena država.
Prema Milivojevićevom mišljenju, zabrana ulazaka na Kosovo bilo je i ranije i biće ih sve više, mnoge od njih nisu bile javno vidljive proteklih godina jer su bile plod tajne diplomatije i zavisile su od trenutnih procena.
U budućnosti će, prema Milivojevićevom mišljenju, zabrane ulazaka na Kosovo zavisiti od toka briselskih pregovora — ako se pregovara o nečemu što je u interesu prištinskih vlasti, zabrana će biti manje. Ukoliko predmet pregovora nije u skladu sa interesima Prištine, kao što je to slučaj trenutno sa Zajednicom srpskih opština, zabrana ulazaka biće sve više.
Šamar Srbiji
Prema rečima glavnog urednika „Nove srpske političke misli“ Đorđa Vukadinovića ima više razloga zbog kojih vlasti u Prištini češće pribegavaju meri zabrane ulaska na teritoriju KiM, ali jedan je ključan. Zabrane ulaska mogu da budu izrečene i iz nekih drugih razloga, na primer, da se ponizi Srbija ili neka konkretna ličnost, ili zbog ratne prošlosti, kao što je to u slučaju generala LJubiše Dikovića, načelnika Generalštaba srpske vojske, dodaje Vukadinović. On smatra da bez obzira na pojedinačne slučajeve i na to što zabranom ulaska na Kosovo pripadnici vlasti i opozicije mogu da mašu kao priznanjem i dokazom patriotizma, ona predstavlja šamar u lice srpskoj državi.Malo prostora za odgovor
Kada je u pitanju način na koji srpske vlasti mogu da odgovore na ovakve izazove, naši sagovornici podjednako su pesimistični — nema puno načina i političkog prostora da se na njih odgovori, ali Srbija ipak može da načini neke korake. Milivojević kaže da, ako je Srbija izabrala „politiku koja nema alternativu“ tj. EU, srpski zvaničnici će uvek „progutati“ svaki postupak evropskih zvaničnika i njihovih prištinskih miljenika. Srbija ne može da zabrani ulazak na svoju teritoriju prištinskim zvaničnicima, jer oni preko nje ni ne prelaze, a ni ekonomske mere nisu u interesu Srbije, dodaje Milivojević. Anđelković predlaže ignorisanje prištinskih odluka i više „gerilsku borbu“.Izvor: rs.sputniknews.com
