Zanimljivo je, međutim, da je ukrajinsko Ministarstvo spoljnih poslova izrazilo protest povodom ove odluke, a predsednik Ukrajine Petro Porošenko je ovu zabranu nazvao „kršenjem osnovnih prava i sloboda građana“, iako su upravo njegove — ukrajinske službe bezbednosti, ovog meseca, DŽemileva označile kao turskog špijuna, iznoseći o tome i niz dokaza.
Poklonska je navela da se zabrana izriče „u cilju nedopuštanja kršenja federalnog zakonodavstva“. U svom rešenju tužiteljka se poziva na Zakon o borbi protiv ekstremističkih aktivnosti i zabranjuje im svaku vrstu propagande i javnog okupljanja. Ukrajinske službe bezbednosti su ranije objavile dokumenta o saradnji DŽemileva sa turskom obaveštajnom službom. Eksperti navode da se saradnja odvijala u više pravca, od humanitarnih pitanja do prebacivanja boraca ID-a u Tursku. U javnost su isplivali i tajni računi na koje su Turci prebacivali pare DŽemilevu i njegovim saborcima Lensuru Islamovu i Refitu Čubarovu. Na tri računa leglo je skoro tri miliona dolara. Veze krimsko-tatarskih aktivista sa turskom obaveštajnom službom nisu tajna i poznate su odavno. Ruski eksperti iz oblasti bezbednosti navode da DŽemilev odavno radi s MIT, i to na vrlo visokom nivou.
DŽemilev pripada najradikalnijem delu krimsko-tatarske zajednice. Prema nekim podacima, u vreme vraćanja Krima u sastav Rusije, on je direktno organizovao prebacivanje 3.000 boraca sa poluostrva u LJvov. A, sada je odgovoran za prebacivanje terorista ID-a kroz Ukrajinu u Tursku, odakle se oni dalje šalju u razne arapske zemlje, a pre svega u Siriju.
Ruski stručnjaci podsećaju da u poslednjih 20 i više godina Ankara aktivno deluje u turskim regionima postsovjetskog prostranstva. Konkretno, na Krimu je donedavno delovao veliki broj nevladinih organizacija i fondova, kroz koje su finansirani projekti obnove stambenih objekata, kupovina zemlje za Tatare, koji su prešli iz Turske na poluostrvo i niza drugih. Sve ove strukture su pod kontrolom Ankare. Jedna od njih je medžlis, na čijem čelu je DŽemilev, kojeg turski mediji nazivaju „sinom Krima“. Lideri medžlisa i ukrajinski političari DŽemilev i Čubarov istupali su protiv prisajedinjenja Krima Rusiji i napustili su poluostrvo. Zbog ekstremističkih izjava i podsticanja etničke mržnje 2014. godine zabranjen im je ulazak u Rusiju na pet godina. Oni su bili i organizatori prehrambene i energetske blokade Krima. Referendum na Krimu i u Sevastopolju sproveden je nakon državnog prevrata u Ukrajini u februaru 2014. godine. Ujedinjenje sa Rusijom podržalo je 96,77 odsto stanovnika Krima i 95,6 odsto građana Sevastopolja. Ukrajina Krim smatra svojom „privremeno okupiranom teritorijom“. Izvor: rs.sputniknews.com
