Pravda

Ona je levičarka i neopisivo je besna na filoustaške sentimente u novoj vlasti Republike Hrvatske, ali je na prethodnim izborima apstinirala i uprkos svemu se ne kaje zbog toga. Kaže da jednostavno nije imala za koga da glasa. Pitao sam je zašto nije glasala za SDP. Rekla je kako za nju nije problem što SDP, eto, nije prava levica, nego način na koji su se ponašali dok su imali vlast, sva ta bahatost i dezavuisanje svake kritike primedbom da je stanje još i dobro u poređenju sa onim koje su oni zatekli. Nasmejala se i rekla: To je kao u onom vicu kad četrdesetgodišnjakinja dođe kod ginekologa. Rekao sam da ne znam taj vic. Ide ovako: Četrdesetgodišnjakinja došla kod ginekologa i on joj posle pregleda kaže da je s njenim zdravljem sve u redu, ali da ima jedno privatno i indiskretno pitanje. On slučajno zna da je dama već u trećem braku, pa kako je moguće da je još uvek virgo intacta, odnosno devica. Znate doktore, kaže ona, moj prvi muž je bio Francuz i njega sam u tom smislu interesovala samo oralno i analno, a drugi muž mi je bio Bosanac koji je mislio da žena treba da ti kuva, pere i pegla, dok seks imaš sa ljubavnicama. Dobro to, prekida je doktor, ali vi ste već četiri godine u braku sa državnim ministrom iz SDP-a. Eh, doktore, veli žena, pa znate kakvi su oni, ovaj moj se samo žali što ovi pre njega nisu ništa uradili. Vic se u Hrvatskoj, naravno, prepričava u kontekstu lokalne političke situacije, ali je zapravo univerzalan i SDP se može zameniti bilo kojom vladajućom strankom u bilo kojoj zemlji koja na svaku kritiku o jalovosti vlastite vladavine odgovora kritikom svojih prethodnika koji, eto, ništa nisu uradili. Iako su SPS i SNS preuzeli vlast u Srbiji još 2012. godine, manevar sa vanrednim izborima 2014. i premijerskom rokadom pomogao je aktuelnoj vlasti da barem u delu javnosti ostavi utisak da vlada tek dve godine. Predstojeći vanredni izbori to će, međutim, promeniti. Očekuje se da će se vlast ponovo formirati oko SNS-a i oni tada neće moći da kritikuju svoje prethodnike jer bi to značilo da kritikuju sami sebe. To je zapravo jedina sigurna dobit koju opozicija može da očekuje od ovih izbora. Već je mnogo komentatora ustvrdilo da su ovi izbori samo priprema za predsedničke koji će se održati iduće godine. Pojedini – Miša Đurković, recimo – tvrde da će uz predsedničke izbore 2017. „najverovatnije opet ići i novi parlamentarni“. Mislim da to nije izgledno. Kao što vrč ide na vodu dok se ne razbije, tako i trik sa vanrednim izborima ima ograničen rok trajanja. Iduća vlada će – uz eventualne rekonstrukcije – vladati do proleća 2020. godine. Psiholozi iz ženskih časopisa barataju onom bizarnom jednačinom po kojoj je posle izlaska iz duge veze potrebno da prođe polovina vremena provedenog u vezi da bi se raskid preboleo. Banalno govoreći, posle veze od dve godine pati se godinu dana. Političari bi morali da budu spremni na neku varijantu ove relacije, odnosno da budu svesni da će im često biti potrebne dve godine u opoziciji za svaku godinu u vlasti. Uostalom, upravo je Aleksandar Vučić čovek sa ogromnim opozicionim stažom. Uz svest da ove izbore sigurno gube, ozbiljne opozicione stranke morale bi već početi da se pripremaju za izbore 2020. One se, međutim, listom troše u blesavim i trivijalnim kratkoročnim nadgornjavanjima tako da se doima skoro izvesnim da niko od aktuelnih opozicionih lidera ni 2020. godine Vučiću neće moći ništa. Ipak, to ne znači da on mirno može da očekuje kako će sigurno da vlada još osam ili dvanaest godina. Ako još nema opozicionog lidera koji ga može pobediti, ne znači da ga neće biti, samo što taj koji za četiri godine može osvojiti vlast nije bilo ko za koga ste već čuli ili barem nije neko za koga znate u političkom kontekstu. Taj neko ne može biti potrošeni kadrovik niti olinjali birokrata, mediokritet sa nekoliko desetina naštrebanih fraza. Taj neko ne može biti pomodarska kopija lidera Sirize ili Podemosa koji bi pojam „socijalne pravde“ koristio na isti način na koji desničari koriste nacionalizam. Taj neko će morati da ponudi iskrenu i autentičnu politiku sa konkretnim lokalnim rešenjima za konkretne lokalne probleme i moraće izbrisati cinizam ciničnih, ukinuti apatiju apatičnih, uništiti hejt hejtera, moraće gomilu očajnih i otuđenih pojedinaca ubediti da predstavljaju zajednicu odnosno društvo i da su oni sami ti koje su sve vreme čekali. Izvor: Politika