Pravda

– Širenje je bilo progresivno, počev od nemačkih banaka pa sve do našeg regiona, gde su meta bila mala i srednja preduzeća u Srbiji, BiH i drugim zemljama u okruženju – rekao je za naš list Dalibor Ratković, regionalni direktor kompanije „Telegrup” koja je juče u Beogradu organizovala konferenciju o informacionoj bezbednosti. Napad tzv. ucenjivačkih virusa (ransomware) za neka preduzeća na Balkanu predstavljao je nemilu priliku da se upoznaju sa bitkoinom, kriptovalutom koju kriminalci rado koriste, jer ne ostavlja trag. Prosečan otkup koji su ovdašnje žrtve plaćale bio je oko 1.000 dolara u bitkoinima. Problem je što se početna tražena vrednost udvostručava sa svakim proteklim danom, dok žrtve pokušavaju da nekako otvore enkriptovane dokumente. – Drugi problem je to što kada platite nemate garanciju da će dokumenta biti otključana. U više od 50 odsto slučajeva i ako platite, fajlovi vam ostaju zaključani. U tom slučaju se podaci trajno gube – objasnio je Ratković. Plaćanje mogu da izbegnu kompanije i pojedinci koji imaju sve podatke u rezervnoj kopiji, ali problem je što virus napada u realnom vremenu i sve što je kreirano od poslednjeg bekapa ostaje izgubljeno. – Imali smo slučaj sa jednim dnevnim novinama, koje su napadnute usred radnog vremena i zarobljen je bio sav dnevni materijal. Morali su da plate otkup – naveo je naš sagovornik, ne želeći da otkriva detalje o kojem listu se radi, osim da je sa prostora bivše Jugoslavije. I preprodaja bitkoina je, dodao je Ratković, postala poseban biznis, jer treba nekoliko dana da se kupi bitkoin, ali onaj ko ih već ima prodaje ih u takvim slučajevima po mnogo većoj ceni. Na desetom „Infoseku” govorilo se o trendovima u informacionoj bezbednosti u svetu. Svoja rešenja za zaštitu sistema i podataka predstavili su „Hjulit pakard”, „Trend mikro”, „Čekpoint”, „Sajberark” i „Forspoint”. Predstavnicima preduzeća, finansijskih institucija i državnih organa poslata je poruka da osim tehnoloških rešenja treba da rade i na edukaciji zaposlenih, jer se kriminalci služe socijalnim inženjeringom, igrajući na ljudske slabosti da bi ih naveli na određeno ponašanje. I da imate najsavremenije sisteme i neograničeni budžet, ljudi jednostavno iz radoznalosti kliknu na neki link ili otvore prilog u kom se krije maliciozni softver, upozorili su predavači. Sava Savić, pomoćnik ministra turizma, trgovine i telekomnikacija u sektoru za informaciono društvo, rekao je da je država svesna značaja i ozbiljnosti informacione bezbednosti i da je upravo formirana radna grupa za izradu krovne strategije za razvoj informacione bezbednosti. Podsetio je da je početkom godine usvojen zakon o informacionoj bezbednosti koji između ostalog treba da poveća poverenje korisnika u informaciono-komunikacione tehnologije. Izvor: Politika