Gunther Krisbaum iz nemačke Hršćansko-demokratske unije, zastupnik u Bundestagu koji vodi Odbor za evropske poslove, izjavio je da hrvatska blokada otvaranja pregovaračkih poglavlja Srbije sa EU nije dobro sredstvo rešavanja problema.
Hrvatska traži bolju saradnju Srbije s Haškim tribunalom, zagarantovana mesta u parlamentu za hrvatsku manjinu te da Srbija ukine univerzalnu nadležnost za ratne zločine na prostoru bivše Jugoslavije.
"Nemam razumevanja za zahteve iz Hrvatske jer se radi o bilateralnim temama za koje očekujemo da se reše u za to predviđenim modulima i sudovima. Za to i imamo međunarodne sudove. Ali nemam razumevanja za to što su blokirana poglavlja 23 i 24", rekao je Krisbaum u razgovoru za Dojče Vele.
On kaže da za postoje mehanizmi za rešenja pa i onda kada države vode diskusije ili svađe. U takvim slučajevima je, kaže, normalno očekivati da države koje su u pitanju reše probleme između sebe, a ne da Evropska unija bude zloupotrebljena u te svrhe, tj. da vlastito članstvo u EU-u bude šaka za provođenje bilateralnih zahteva koji postoje duže vreme.
Uticali smo na Sloveniju da odustane od blokade
"Podsećam da je Hrvatska bila u sličnoj situaciji u odnosu na Sloveniju kada je sporan bio tok granice u Piranskom zalivu. I tada smo uticali na Sloveniju da odustane od blokade", rekao je Krisbaum.
Na pitanje postoji li zbog svega toga već pritisak na službeni Zagreb, Krisbaum kaže da postoji odgovarajući format Evropskog veća u kojem će ovo pitanje svakako biti tematizovano.
"Nadam se da će Hrvatska popustiti. Tamo bi trebalo da se sete kako je njima pomognuto kada su bili u sličnoj situaciji i da je Hrvatska obećala evropskim partnerima da neće stvarati takve blokade. A to je, vidimo, ipak uradila".
Što se tiče zahteva u vezi prava hrvatske manjine, Krisbaum kaže da zahtevi Hrvatske nemaju ništa s Evropskom unijom, odnosno da imaju samo u onoj mjeri da se u EU-u moraju štititi prava manjina.
"Ali nigde nije zapisano da se to mora dogoditi kroz članstvo manjina u parlamentu. Manjine su na sasvim različite načine predstavljene u evropskim parlamentima".
Krisbaum je spomenuo primer Nemačke gde predstavnici manjina mogu ući u parlament preko etabliranih i novih stranaka. Na mnogim izbornim listama su predstavnici manjina jer svaka stranka ima veliki interes da se pobrine za tako nešto i pridobije nove pristaše.
Zaključuje da je nemački put drugačiji, ali da se ni na koji način ne kosi s evropskim pravilima, pa je u tom smislu samostalna odluka Srbije kako će na ovom polju postupati.
Nema bonusa ni popusta prema Srbiji
"I Hrvatskoj treba EU i trebaju joj partneri iz EU-a, i Hrvatska će imati ciljeve koje želi ostvariti. Inače će Hrvatska brzo uvideti da se ni njenim idejama i projektima neće izlaziti u susret. Jer u Evropskoj uniji važi pravilo da se uzima i daje".
Na pitanje o vladavini prava i ljudskim pravima, koja se tematizuju u poglavljima 23 i 24 i s tim povezanim raspravama u Srbiji o ugroženoj slobodi medija, Krisbaum kaže da su predajom akcijskih planova ostvareni preduslovi za otvaranje poglavlja 23 i 24.
"Ali mi i želimo da se ta poglavlja otvore kako bismo mogli poduzeti daljnje pozitivne razvoje na području pravne države. Naravno, u Srbiji ostaje mnogo posla. Tu se radi o efikasnosti pravosuđa i, uopšte, javne uprave, stvaranju pravne sigurnosti koja je važna za nemačke i druge strane investitore, ali se radi i o borbi protiv korupcije. Zato je važno da otvorimo ova poglavlja", rekao je između ostalog.
Na spekulacije da srpski premijer Aleksandar Vučić uživa veliku podršku u Briselu i Berlinu, u Nemačkoj čak i neku vrstu bonusa zbog kooperativnijeg ponašanja prema Kosovu od ranijih vlada i u skladu s očekivanjima EU, Krisbaum je zaključio da "nema bonusa niti popusta".
Izvor: Al DŽazira
