Pravda

Držeći pod kontrolom regionalne tenzije, od Kosova do Bosne, Vučić je uspeo da osvoji poverenje ključnih lidera u SAD i Evropi, piše američki portal „Politiko” u tekstu pod nazivom „Najnoviji mogući spasitelj Srbije je modernizator, moćnik – ili oboje” posvećenom srpskom premijeru. U zavisnosti od toga koga pitate, Aleksandar Vučić je, kako se navodi, poslednja velika nada da Srbija postane moderna evropska demokratija ili, pak, moćnik čije autokratske tendencije prete da destabilizuju Balkan. „Ultranacionalista koji je igrao šah sa generalom bosanskih Srba Ratkom Mladićem i bio ministar informisanja tokom devedesetih godina u vreme ratnog lidera Slobodana Miloševića, premijer Srbije se predstavlja ovih dana kao reformator posvećen vođenju svoje zemlju u EU. Evropa, umorna od nemira koji su potresali region tokom dve poslednje decenije želi da mu veruju pa je zahtev Beograda za članstvo stavila na vrh među gomilom drugih zahteva za pristupanje”, kaže se u ovom tekstu. Osvrnuvši se na ekonomske rezultate prethodnih godina, portal navodi da je privredni rast umeren, ali iznad očekivanja, da se strani investitori privlače i da je imajući to u vidu, „možda teško razumeti zašto kritičari i u Srbiji i u susednim zemljama ne veruju Vučićevim motivima”. Odgovor, navodi magazin, leži u njegovoj prošlosti kao ekstremiste. Naime, u svojim ranim dvadesetim, Vučić se učlanio u Srpsku radikalnu stranku, ultranacionalističku partiju koja je želela da napravi „Veliku Srbiju” na ruševinama Jugoslavije. Postao je štićenik Vojislava Šešelja, lidera ove stranke koji je prošlog meseca u Hagu oslobođen za ratne zločine. Kao ministar informisanja Vučić je 1998. godine kažnjavao novinare i nametao visoke kazne izdavačima, pa čak i zabranio neke strane medije, ali danas kaže da žali zbog toga. U godinama koje su usledile, Vučić je, kaže „Politiko”, postepeno postao pomirljiv. Iako se nikada nije u potpunosti odrekao nacionalističke ideologije, on je osudio masakr u Srebrenici i priznao da i Srbija snosi deo odgovornosti za ratove na Balkanu. Prisustvovao je komemoraciji u Srebrenici dva puta prošle godine. Portal citira i Vučićeve reči: „Trudim se da budem vrlo realan. Ne stidim se svoje prošlosti, ali sam javno priznao svoje greške.” Nema sumnje da je, ocenjuje „Politiko”, Vučićeva konzervativna proevropska poruka imala odjeka među Srbima. Analizirajući odluku Vučića da se ide na prevremene izbore, navodi se da on očekuje da će biti jasan pobednik na njima te da najnovije ankete pokazuju da će njegova Srpska napredna stranka i njeni saveznici osvojiti čak apsolutnu većinu. „Veliko je pitanje – kako za Balkan i Evropu – šta je ono što planira da uradi sa tom snagom”, piše ovaj portal. Uprkos svom dominantnom položaju, kako se kaže, Vučić je organizovao izbore dve godine pre roka, tražeći novi četvorogodišnji mandat. Mesecima ranije, on je angažovao jednog drugog političkog odmetnika, bivšeg britanskog premijer Tonija Blera, da ga savetuje. „Vučić ima za cilj da obezbedi još jedan mandat pre nego što sprovode mere otpuštanja i fiskalne mere neophodne za preoblikovanje srpske ekonomije. On se nada da će Srbija biti spremna da uđe u EU do kraja novog mandata njegove vlade 2020. godine”, navodi „Politiko”. Takođe se kaže i da Vučićevi kritičari upozoravaju da on, kako na nacionalnom tako i na lokalnom nivou, gradi političku mašineriju nalik Orbanovoj, suzbijajući neslaganje tako što čvrsto drži pod kontrolom medije u zemlji. Priznajući Vučićeve nedostatke, naročito njegovu osetljivost na kritiku, zvaničnici EU kažu da ne vide održivu alternativu. Vučić je u jedinstvenoj poziciji da pokrene zemlju napred, tvrde u Briselu. Do sada im on, ocenjuje „Politiko”, nije dao razloga da sumnjaju u njegovu iskrenost jer ne samo da je ostao veran reformskom kursu u Srbiji nego je i pomogao da se održi mir na Balkanu. Na Kosovu je pokazao da je spremniji na kompromis od liberala koji su bili na vlasti pre njega. Ako ništa drugo, Vučić i njegova partija su doneli Srbiji privid stabilnosti. Iako su liberalne partije koje su na vlasti bile pre naprednjaka postavile temelje težnjama Srbije da uđe u EU, Vučić je taj koji je formalno „zakotrljao loptu“ na početku procesa pridruživanja 2014. godine. Ipak, njegovi kritičari, navodi portal, kažu da je stabilnost nastala na račun demokratskih vrednosti, posebno slobode štampe, podsećajući na ocene OEBS-a i Fridom hausa. Zvaničnici u Briselu umanjuju značaj takvih kritika, jer s obzirom na dešavanja u regionu, „Srbija izgleda kao mirno more”. Izvor: Politika