Pravda

Piše: Jevgenij Basinjin Da li srpski vlastodržci zaista veruju da je zvanična Moskve slepa, pa da ne vidi da Srbiju od ulaska u NATO pakt deli još samo smokvin list formalnog punopravnog članstva. Sve drugo, doktrina, strategija, moral, obuka, organizacija i kadrovska politika Vojske Srbije utemeljeni su na NATO standardima i iskreirani u NATO centrali za Evropu. Sa SOFA sporazumom Srbija se pretvorila u NATO bazu na geopolitičkom luku Jadran-Baltik.

Da li srpski vlastodržci veruju da je zvanična Moskva gluva, pa da ne čuje izjave vučićevaca (tako su nekad nazivani sledbenici prvog srpskog demagoga Tome Vučića Perišića, što zbog odsustva bilo kakve konzistentne ideologije priliči kao pravo ime SNS-u), kakva je ona sadašnjeg i budućeg poslanika Dragana Šormaza i člana delegacije Srbije u Parlamentarnoj skupštini NATO, da je „situacija kakva je u Ukrajini bila slična i sa baltičkim državama, da nisu u NATO savezu”, te da je „negativan odnos građana Srbije prema NATO paktu izazvan propagandom Rusije”. Na ovakvoj izjavi jednog vučićevca, pozavideli bi svi ukronacisti.

Da li srpski vlastodržci veruju da je zvanična Moskva slepa, pa da ne vidi kada ovaj vučićevac, u ime šefa i oligarhijske grupe, govori po srpskim fakultetima, od Beograda, preko Niša, do Kragujevca, na skupovima u organizaciji evroatlanske NVO Institut za evropske poslove, koji popularišu učlanjenje Srbije u NATO pakt. Jedan vučićevac, zajedno sa navodnim političkim protivnicima, Žarkom Koraćem i Dragan Šutanovac. Slušajući izjave ove trojice, sadašnji beogradski režim liči na mitološko biće, nalik Kentauru ili Minotauru, sa glavom Vučića, gornjim ekstremitetima Šutanovca i donjim ekstremitetima Koraća. Takvo političko čudovište mogao je da iskreira samo monstruozni evro-natovski um.

Naravno, zvanična Moskva vidi sve to, i više od toga. Jer, ona istovremeno nije slepa da ne vidi susret u Instanbulu, na marginama samita Organizacije islamske saradnje predsednika Azerbejdžana, Alijeva, sa Rifatom Čubarovim i Mustafom DŽemilevim. Krimskim Tatarima koji su formirali bataljon samoubica za borbu protiv Rusije i za koje su ruski organi raspisali međunarodne poternice. I pored toga, zvanična Rusija, u ime mira i stabilnosti u Zakavkazju održava korektne odnose sa Baukom, što potvrđuje i nedavna poseta ministra Lavrova.

Ako zbog geopolitičkih intresa, Rusija ima strpljenja za inoverni i inorodni zvanični Baku, koliko tek strpljenja ima za istoverni i istorodni Beograd. Stepen strpljenja prema Beogradu, meri se ne samo zemaljskom merom ruskih geopolitičkih interesa, već i večnom merom ljubavi prema bratskom srpskom narodu, zapečaćenom krvlju svetog cara mučenika i njegove porodice, stradalog (1914-17) za Rusiju i Srbiju istovremeno!

Zaneti u sitno lukavstvo orijentalne diplomatije, Srbijini vlastodržci zaboravljaju da izjave, nalik onoj K. Kosačova, nisu odraz neobaveštenosti i slabosti zvanične Moskve, već izraz imperijalnog strpljenja, promišljanja i globalne i nacionalne odgovornosti. Kada to strpljenje iscuri nastaje ponor, u koji će srpski vlastodržci sa likom Minotaura povući ne samo sebe, već, nažalost, i srpski narod. U ponor ih neće povući Moskva, već kako to potvrđuju događaji u Makedoniji, evro-natovsko čudovište i njihovo ucenjeno vlastoljublje. Do tada je zvaničnom Beogradu ispružena ruka ruske podrške da se konačno uzdigne i pronađe sebe.

Drevna arabljanska izreka kaže da ne treba pljuvati u ruku koja daje milost ili u ovom slučaju pomoć spasavanju iz okupacije! Izvor: Fond strateške kulture