„Kultura u svojoj prosvetiteljskoj misiji ne sme da bude prepuštena komercijalizaciji i surovoj stihiji tržišta. U oblasti duhovnosti i humanističke kulture nema mesta trgovini i pijaci. Nužno je programsko povezivanje obrazovanja, nauke i kulture, kao neodvojivih delova humanog razvoja ličnosti i javnog života. Kultura mora biti prioritetna briga države i ne sme se dogoditi da neki marginalni projekti dobiju više novca, nego ustanove kulture od nacionalnog značaja“, stoji u Izbornom programu Pokrajinske organizacije Socijalističke partije Srbije u Vojvodini. - Jedno društvo, država, ljudi u njoj, opstaju samo ukoliko se ne zaboravlja svoje kulturno nasleđe i ukoliko učinimo sve da se kultura i dalje razvija. Duhovnost je osobenost, po tome nas i drugi mere, zainteresujemo ih kulturnom ponudom ili ostajemo nevidljivi. Zato moramo da sprečimo razgradnju kulturnog sistema i da kroz nove organizacione, programske i prostorne potencijale revitalizujemo kulturu i ono što je kroz vreme nemara izgubljeno. Kultura je fudamentalni aspekt ljudskog bića i prostor za samorealizaciju ličnosti, za obeležavanje svega korisnog u preobražaju čoveka i njegovog sveta. Upravo obrasci kulture utiču na slobodno vreme, porodični život, mišljenje, osećanje, iskustvo, životni stil, moduse vrednovanja i verovanja, identitet, simbolička značenja, ukus, potrošnju - kaže za Pravdu Radovan Jokić.
Da li bez ekonomskog razvoja možemo govoriti o procvatu u oblasti kulture?
Jasno je da privredni razvoj, bolji životni standard ljudi predstavlja osnovu za duhovnu nadgradnju. Zbog stalne izloženosti kulturnih tokova nestabilnim i promenljivim političkim prilikama, zbog stalne marginalizacije elementarnih vrednosti, kultura je danas na rubu propasti i zaboravlja se da je ona važan činilac društvenog progresa. Dugogodišnja negativna selekcija učinila je prostor kulturnog stvaralaštva neproduktivnim, nekreativnim i ispunjenim improvizacijom, što je za kulturu razornije od ekonomske krize i pada standarda. Slobodno možemo reći da smo svedoci konstantne stagnacije i odsustva razvoja u kome mehanizmi upravljanja sputavaju i omalovažavaju autentičnu ideju kulture. Koji su razlozi lošeg stanja u oblasti kulture i umetničkog stvaralaštva?
Negativna selekcija i nepoštovanje utvrđenih kriterijuma u sistemu javnog finansiranja i subvencionisanja, nizak nivo savremene umetničke produkcije, razjedinjenost kulturne scene i favorizovanje transmiterske-preuzimačke kulture. Vlasti mora da odbace mišljenje da su oni ti koji obezbeđuju i pružaju kulturu. NJihov je posao i na pokrajinskom i na lokalnom – opštinskom i gradskom nivou, da ljudima omoguće da budu deo toga, da povećaju mogućnosti za nadogradnju, da unaprede njihovu sposobnost da uče iz prošlih i sadašnjih kultura, ali i da im pruži instrumente da stvaraju kulturu sadašnjosti i budućnosti. Kako do boljeg stanja u kulturi?
Važno je preispitati sve što ima negativan uticaj , ali i očuvati usvojene vrednosti i uspešne modele, obezbediti kulturi značajnije mesto u lokalnim politikama. Za to su potrebni kompetentni ljudi na mestima na kojima se odlučuje i upravlja kulturom. Jednostavnije rečeno planiranje znači stabilnost, otvorenost znači efikasnost, kompetentnost donosi kvalitet, dostupnost obezbeđue integracije i šire učešće građana, pouzdanost osigurava kontinuitet, a kreativnost jeste identitet. Izvor: Pravda
