Pravda

Piše: Dragana Trifković, direktor Centra za geostrateške studije i 14. na izbornoj listi Dveri-Demokratska stranka Srbije-Sanda Rašković Ivić-Boško Obradović Takve tvrdnje su deklarativne i ne postoje argumenti koji bi mogli da odbrane tu poziciju. Ni u jednom strateškom dokumentu koji se tiče bezbednosti i odbrane Srbije („Strategija nacionalne bezbednosti Republike Srbije“, „Strategija odbrane Republike Srbije“, „Doktrina Vojske Srbije“, „Zakon o odbrani Republike Srbije“, „Zakon o vojsci Srbije“), ne postoji odredba koja definiše vojnu neutralnost. Rukovodstvo Srbije se po potrebi poziva na član „Rezolucije o zaštiti suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka Republike Srbije“ iz 2007. godine, donete na predlog Demokratske stranke Srbije koji definiše: „Narodna skupština Republike Srbije donosi odluku o proglašavanju vojne neutralnosti Republike Srbije u odnosu na postojeće vojne saveze do eventualnog raspisivanja referenduma na kojem bi se donela konačna odluka o tom pitanju“.

Pre dve godine je ministar odbrane Nebojša Rodić u ime Srbije potpisao SOFA sporazum sa NATO, a Skupština Srbije ga je ratifikovala 2015. godine.  Takođe Srbija je prethodno usvojila IPAP (Individualni plan partnerstva sa NATO) što je najviši korak u saradnji države koja nije članica i NATO.

Nakon usvajanja IPAP i SOFA sporazuma, od  „neutralnost Srbije“  nije ostalo ni slovo. Srbija je defakto stavljena na raspolaganje NATO organizaciji i našla se u položaju koji je lošiji od samog članstva zbog toga što NATO koristi sve pogodnosti koje ostvaruje i kod  drugih zemalja članica, a nema nikakvih obaveza prema Srbiji. Zemlje koje su članice NATO ostvaruju prava u toj organizaciji, između ostalog i zaštitu u slučaju vojne agresije. Svakako da članstvo Srbije u NATO nije tema koja može da bude prihvatljiva za Srbiju ni pod kakvim uslovima, ali srpska javnost mora da bude svesna činjenice u kakvoj se poziciji zemlja nalazi.

NATO u Srbiji sada ostvaruje slobodu kretanja, može da koristi kompletnu vojnu infrastrukturu, da obučava vojnike u bazi Jug (prema standardima NATO) i da obrazuje naše vojnike u skladu sa doktrinom NATO. Vojnici NATO u Srbiji imaju diplomatski imunitet i ne snose nikakvu odgovornost pred srpskim pravosuđem čak i u slučaju ubistva. NATO ima pristup ne samo državnim već i privatnim objektima . Srbija se obavezala na razmenu podataka sa NATO i EU, na usklađivanje propisa i oblasti odbrane sa EU, i na uništavanje „viška“ naoružanja, iako je srpska vojska već razoružana.

Ove činjenice jasno govore o tome da je neutralnost Srbije stavljena van snage i da  srpsko rukovodstvo na čelu sa SNS i Aleksandrom Vučićem vrlo surovo obmanjuje javnost kada se poziva na „vojnu neutralnost“ .

Vojna neutralnost podrazumeva da država ne dopušta korišćenje njene teritorije i njenih resursa ni jednoj stanoj vojsci, dok se Srbija, odnosno Vučićeva vlast, SOFA sporazumom obavezala da dozvoljava korišćenje i teritorije i resursa NATO-u.

NATO je organizacija koja se formalno zalaže za očivanje mira i bezbednosti, dok je svojim delovanjem postigla sve suprotno od toga. Osnovna funkcija NATO od raspada Varšavskog pakta je proizvodnja sukoba i obezbeđivanje američkih interesa, pre svega ekonomskih i političkih kroz vojnu silu. Ne samo da se ne zalaže za bezbednost, već NATO alijansa nije više u stanju da osigura bezbednost ni svojim članicama. Nedavno se desio teroristički napad baš u sedištu NATO-a, a pored toga desili su se napadi i u drugim gradovima zemalja članica Alijanse. Posebno treba da uzmemo u obzir sadašnje evropske bezbednosne probleme u kontekstu migracione krize, terorističkih napada i potencijalnih pretnji po Srbiju. Protiv interesa Srbije u regionu SAD prave, obučavaju i organizuju tzv „Vojsku Kosova“ transformacijom „Bezbednosnih snaga Kosova“. Terorista Hašim Tači izjavio je  „Kosovo je dobilo saglasnos NATO-a za uspostavljanje „Oružanih snaga Kosova“ što je prioritet Kosova u oblasti bezbednosti, kao i pristupanje Partnerstvu za miri i iniciranje političkog dijaloga sa NATO“.

Takođe SAD planiraju naoružavanje i modernizaciju Oružanih snaga Hrvatske što će značajno poremetiti odnos snaga u regionu.  Amerika želi da opremi Hrvatsku ofanzivnim raketnim sistemima dugog dometa. Osim Hrvatske, SAD vojno jačaju i Sloveniju i Albaniju.

Bez obzira na pretnje i delovanje protiv interesa Srbije, srpske vlasti intenzivno sarađuju sa NATO i SAD, dok je saradnja sa Ruskom Federacijom na vojno-bezbednosnom planu, svedena na minimum.

Amerika organizuje kroz NATO odnosno evropsku komandu oružanih snaga SAD, intenzivne vojne vežbe u Evropi kao odgovor na navodne pretnje od „ruske agresije“ između ostalog i u bazi „Jug“ u Srbiji kod Bujanovca.

Vojska Srbije je do sada više puta učestvovala u vojnim vežbama koje organizuje američka komanda u bazi Hoenfels u Bavarskoj, i koje imaju cilj „zajedničku odbranu“ (od navodne ruske pretnje) zajedno sa vojskama SAD, Nemačke tzv. „Kosovskim bezbednosnim snagama“ („vojskom“ Kosova koju prave SAD), Francuske, Albanije, Bugarske, Velike Britanije, Hrvatske i dr. Trenutno je u toku aprilska vežba u Hoenfelsu pod komandom SAD gde je Vojska Srbije poslala svoje pripadnike. Ovaj trening centar je osnovala Vojska Nemačke (nacistička Nemačka) 1938. godine, a 1951. godine su ga preuzele američke snage. Ovakvim potezima se Srbija svrstava u anti-ruski front.

U cilju održanja ravnoteže u regionu i očuvanja sopstvenih interesa, kao i u novom kontekstu evropskog bezbednosnog okruženja, Srbija treba da inicira razvoj vojno-tehničke saradnje sa Rusijom. Dosadašnji vrlo nizak intenzitet saradnje sa Ruskom Federacijom, ne odgovara bezbednosnim izazovima Srbije, a poređenja radi odnos saradnje Srbije sa SAD i Rusijom je 100:2.

Ruska Federacija je još 2012. godine prilikom posete Dmitrija Rogozina izrazila želju da unapredi saradnju sa Srbijom na vojnom planu kao i da opremi Srpsku Vojsku modernim naoružanjem po vrlo povoljnim uslovima. Srbija do sada nije preduzela ozbiljne korake u tom pravcu iako su oni neophodni, pre svega zbog otklanjanja posledica takozvanih reformi, kojima je srpska vojska razoružana.

Uzimajući u obzir potencijalne pretnje, i činjenicu da se Srbija nalazi u neprijateljskom okruženju, Srbija treba da nabavi savremene sisteme protiv-vazdušne odbrane S-400 i da nadoknadi tehniku koja je uništena u prethodnom periodu. Neophodno je da Vojska Srbije intenzivira vojne vežbe sa Ruskom Armijom. Ako Srbija želi da uspostavi vojnu neutralnost, nivo saradnje Vojske Srbije sa Rusijom mora da bude jednak nivou saradnje Srbije sa NATO i SAD. Ovo podrazumeva dogovor srpskih vlasti sa Ministarstvom odbrane RF o višem nivou saradnje ali istovremeno redefinisanje dosadašnje saradnje sa SAD i NATO.

Obrazovanje oficira u inostranstvu takođe treba da bude u skladu sa politikom podjednake saradnje, što znači da Vojska Srbije treba da rasporedi podjednak broj oficira za školovanje u Rusiji, koliko je predviđeno i za školovanje u zapadnim zemljama. Takođe, s obzirom da NATO oficiri drže predavanja u Generalštabu, potrebno je da se dogovori takav aranžman i sa ruskim oficirima.

Namenska industrija je nekada bila veoma jaka, ali je pretrpela veliku štetu tokom agresije NATO na Srbiju 1999. kada su ciljano gađani industrijski objekti. Prioritet srpskih vlasti treba da bude podsticaj domaće proizvodnje, a ne finansiranje i promocija stranih investitora. Zbog toga Srbija treba da iskoriste ogromne mogućnosti razvoja namenske industrije u saradnji sa Rusijom, otvaranje regionalnog centara za remont ruskog naoružanja u Srbiji koji može da zaposli veliki broj radnika.

Srbija ima ministra za evropske integracije, Kancelariju za evropske integracije, Agenciju za evropske integracije i brojne druge struktura javne uprave koje se bave evropskim integracijama, ali ne postoji nijedna institucija koja se bavi saradnjom sa Ruskom Federacijom. Za razvoj saradnje sa Rusijom buduća Vlada bi trebalo da otvori najmanje kancelarija za saradnju na državnom nivou.

Diplomatski imunitet zaposlenih u Rusko-srpskom humanitarnom centru u Nišu ne može da se izjednači da imunitetom NATO vojnika s obzirom da je u pitanju civilna struktura, ali će svakako dodeljivanje imuniteta zaposlenima imati pozitivan uticaj na razvoj daljih odnosa sa Rusijom.

Ruska Federacija je izrazila spremnost da bude garant vojne neutralnosti Srbije. Da „vojna neutralnost“ Srbije ne bude iluzija kao što je sada slučaj, Srbija treba pre svega zakonski da učvrsti takvu poziciju donošenjem Zakona o vojnoj neutralnosti Srbije, a zatim i da na osnovu tog zakona zatraži podršku drugih velikih sila. Ugovori sa NATO koji su  potpisani protivno volji većine građana Srbije, a istovremeno su štetni za državne i nacionalne interese Srbije, moraju biti poništeni. Takvim koracima Srbija može da potvrdi poziciju vojne nesvrstanosti odnosno može da zakonski utvrdi vojnu neutralnost i da je zatim realizuje u praksi. Praksa lepih reči, praznih obećanja i nečinjenja mora da se prekine, i da se pređe sa reči na dela. Izvor: Pravda