„Zdravlje je javno, a ne samo privatno, lično dobro. Kvalitetnije lečenje, dijagnoza i terapija dostupna svim građanima i lekar u svakom selu, naš je zadatak. Minimum zdravstvenih usluga i zdravstvenog osiguranja mora da ima svaki građanin, na principima solidarnosti, jednakosti i univerzalnosti. Boljom organizacijom postojeće mreže zdravstvenih ustanova i korišćenjem nadležnosti lokalnih samouprava omogućiti da lekar i lečenje bude dostupno svima, da se smanje, a privrednim razvojem i odvajanjem više sredstava, i potpuno ukinu liste čekanja na zdravstvene preglede i operacije. Mora se obezbediti više specijalizacija za mlade lekare, jer dosadašnji odlaze u penziju i dolazimo u situaciju da nekih specijalista uopšte nećemo imati. Lekar opšte prakse sada radi „na normu“ (dnevno mora da pregleda 60 i više pacijenata, da se tokom pregleda bavi administracijom), što dovodi u pitanje njegov pre svega human odnos prema svakom pacijentu. Za socijalno ugrožene kategorije i građane slabijeg materijalnog stanja, mora da se obezbede sredstva za lečenje. Bolje plate za zdravstvene radnike, ali i mere koje će sprečiti ugrožavanje njihove bezbednosti, uz mogućnost stručnog usavršavanja i sticanja novih znanja, zadržaće ih i smanjiti odlazak u inostranstvo“ stoji u Izbornom programu PO SPS u Vojvodini.
U Novom Sadu, gradu od blizu 400 hiljada stanovnika, ne postoji opšta bolnica. O tome se dugo priča, poslednjih nekoliko godina intenzivno, ali rezultata još uvek nema.
Kad nemamo opštu bolnicu, a to je takozvani sekundarni nivo zdravstvene zaštite, opterećeni su domovi zdravlja, kao i Klinički centar Vojvodine i instituti u Sremskoj Kamenici kojima pripada lečenje najozbiljnijih oboljenja građana čitave Vojvodine. To stvara velike gužve i liste čekanja kojima su svi nezadovoljni – i pacijenti i lekari. Opšta bolnica bi značajno ublažila, ako ne i sasvim otklonila ove teškoće. Zato je Novom Sadu potrebna opšta bolnica odmah.
Socijalistička partija Srbije teži društvu socijalne pravde, slobodi, jednakosti i ravnopravnosti, a to znači i humanom odnosu prema čoveku, posebno prema teško bolesnom čoveku. Kako se to može postići?
I Novom Sadu, ali i u drugim gradovima u Vojvodini potrebne su ustanove za najteže bolesnike. Kada više ne postoji nijedna mogućnost da se zdravstveno stanje popravi, kada se život gasi, potrebno je ljudima obezbediti dostojanstven kraj, a njihovim porodicama olakšanje i podršku da se suoče sa neizbežnim. Za to su potrebne posebne ustanove sa dobro obučenim timovima i zdravstvenim kadrovima. Na taj način postajemo humano društvo.
Još jedan problem sa kojim se suočava Novi Sad, ali i čitava Vojvodina jeste demografski staro stanovništvo. Prema podacima, stanovnici Novog Sada tri puta su stariji od graničnih vrednosti. Rešenje je formiranje Gradskog zavoda za gerontologiju koji Beograd ima skoro 30 godina. On bi pružao vaninstitucionalnu kvalitetnu zdravstvenu zaštitu starih, uz primenu savremenih evropskih i svetskih iskustava, pružao kućnu negu i lečenje i time bi život ovog dela građana bio mnogo lakši i kvalitetniji.
Na žalost sve više stanovnika u Srbiji, onih mlađih i srednjih godina, što podrazumeva da su u radno aktivnom životnom dobu, boluje od horničnih bolesti karakteritističnih za naše podneblje. To su bolesti srca i krvnih sudova, povišen krvni pritisak, dijabetes. Da li za njih imate neki dobar predlog?
Sve što ste pomenuli je tačno. Radi se o oboljenjima koja se u priličnoj meri mogu adekvatnom i redovnom terapijom, uzimanjem lekova, držati pod kontrolom, a te osobe mogu da obavljaju svoje svakodnevne aktivnosti. Za njih bi pravi spas bio elektronski recept. Statistike kažu da svaki četvrti pacijent poseti izabranog lekara, samo da bi produžio terapiju i dobio novu dozu lekova. Da imamo e-recept, oni bi sve završili u apoteci. Gužve bi se smanjile, a lekari bi pacijentima mogli da posvete više pažnje, da uoče na vreme određene simptome bolesti i pravovremeno reaguju. Za uvođenje e-recepata imamo svu potrebnu infrastrukturu.
Suština svih naših predloga je da lekar bude što bliži građanima, zato nije slučajno da se zalažemo za to da svako selo ima lekara, a svako veće mesto dobro opremljen dom zdravlja. Mora se voditi računa i o mladim lekarima, tako bi za njih bilo posla, a država mora naći način i da dobijemo mlade lekare specijaliste, jer ako se time ne pozabavimo, nekih specijalnosti uskoro uopšte neće biti. Ako je bolje starima, ako svaki čovek ima zdravstveno osiguranje i lečenje, samo je tada svima bolje. Samo na taj način je Vojvodina svima bolja. Izvor: Pravda
