"Nećemo biti član neke unije koja bi nam to tražila, a zahvalan sam svim državama koje nisu priznale nezavisnost Kosova i Metohije, među kojima je i naša draga Grčka", rekao je Nikolić za krfsku TV.

On je na pitanje novinarke da li mu se sviđa ta Evropa čiji Srbija hoće da budete član, uzvratio kontrapitanjem "Da li se vama sviđa Evropa čiji ste član" i napomenuo da bolju Evropu nemamo.

"A okruženi smo Evropskom unijom, želimo da uredimo državu na način na koji su uređene države EU. Teško da će EU pronaći konsenzus među svim članicama oko našeg ulaska, ali mi pregovaramo", rekao je predsednik.

Osvrćući se na velike probleme koje Grčka ima u migrantskoj krizi, Nikolić je rekao da Grci moraju da insistiraju na tom pitanju, deo su EU i podvukao da izbeglice nisu samo grčki problem, koji ne može samo i Turska da rešava.

"Zato vam ja želim da što pre postignete dogovor sa svima i da se ova agonija zaustavi", rekao je predsednik Srbije i naveo da je dva puta učestvovao na razgovorima u Briselu na kojima nije bio pozvan predstavnik Grčke i istakao da čak nije dobio odgovor zašto nema njenih predstavnika.

Prema njegovim rečima, Srbija ne može mnogo toga, kada su ostali zatvorili granice za ekonomske migrante, zatvorila ih je i Srbija, ali podvlači da je ostao neprijatan odnos EU prema Grčkoj.

On kaže da Grčka i Srbija nisu uzrok te krize, ali da trpe posledice. 

"Evropa, čiji ste vi član, a mi želimo da budemo, proklamovala je princip da sloboda kretanja, izbor zaposlenja, izbor države u kojoj ćete da živite, a posebno zbrinjavanje ljudi koji zbog različitih vrsta neprijatnosti u svojim zemljama svoju zemlju napuštaju", rekao je srpski predsednik. 

On je istakao da je, kada je postalo jasno da se u Evropi javlja sebičnost i da su mnogi političari koji su poštovali evropska pravila ugroženi padom popularnosti, Evropa odlučila da drugačije rešava izbeglički problem.

Govoreći o poseti Krfu, predsednik je rekao da je ta poseta obeležavanje jednog jubileja u istoriji srpskog naroda, koji nikada ne može da bude zaobiđen i zaboravljen.

"To je 100 godina od iskrcavanja srpske vojske na Krfu i teško ćete u Srbiji naći građanina koji svoj život na zemlji ne duguje tome što je neki njegov predak spasao svoj život tako što se iskrcao na Krf, nahranio, izlečio, opremio i uz teške borbe ponovo vratio u Srbiju", naglasio je Nikolić.

Rekao je i da je to njegov treći dolazak na Krf i istakao da će dolaziti dok god bude mogao, bez obzira na to da li je na funkciji ili ne.

"Mislim da svako, ko barem u pričama svojih predaka, ima nekog pretka koji je, ili ovde izgubio život, ili se odavde vratio u Srbiju, da duguje Srbiji i svojim precima da bar jednom u životu bude na Krfu i dolazak na Krf je još jedna prilika da zahvalimo Grcima za sve što su učinili za nas", rekao je Nikolić.

Srpski predsednik kaže da treba i Srbi i Grci da se podsete na prijateljstvo stvoreno u krvi, a koje "više nikada ne mora da bude obnovljeno u krvi" i koje mora da traje večito.

"Ovde su ponosno učestvovale druge zemlje saveznice u Velikom ratu, ponosan sam što smo deo te divne istorije, probijanja Solunskog fronta i rešavanja sudbine Prvog svetskog rata koja je počela odavde", zaključio je predsednik Srbije.

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić proglašen je sinoć za počasnog građanina Krfa i uručena mu je Zlatna medalja Krfskog dostojanstva, a primajući nagradu, Nikolić je istakao da je Krf, u svesti našeg naroda, simbol trojstva sa kojim se rađamo i umiremo - stradanja, spasa i nade.

Predsednik je, na svečanosti u palati Svetih Đorđa i Mihajla, rekao da Povelju počasnog građanina Krfa prihvata sa zahvalnošću u ime svih građana Srbije.

"U ime potomaka mučenika i junaka, naših predaka koje ste primili kao što se u kuću prima prijatelj, rod, brat. Hvala vam, dragi Krfljani, na časti koju ste ukazali mojim sunarodnicima. Ova povelja je poruka prijateljstva među nama koje se čitav vek prenosi sa jedne na drugu generaciju i postaje vremenom sve snažnije", rekao je Nikolić.

Za Srbe je dolazak na Krf i veliki čas istorije, rekao je Nikolić i naglasio da je to najblistaviji deo porodičnog nasleđa koji se ovde, na ostrvu koje je simbol tuge i spasa, prenosi sa oca na sina, sa majke na kćer. 

"Urezano u naše biće, ime ostrva Krf izgovara se sa najvećim poštovanjem i ljubavlju. Sa zahvalnošću", rekao je Nikolić.

On je primetio da je Srbin na Krfu pevao o čežnji i ljubavi, igrao kolo, okretao slavski kolač. 

"Jedno je preživeti, sasvim drugo živeti. Snaga u Srbina je ne samo da najstrašniju golgotu preživi, već da živi! Krf je, u svesti našeg naroda, simbol trojstva sa kojim se rađamo i umiremo: stradanja, spasa i nade. Stradali smo na Krfu, jer smo na njemu ostavili 28 vojničkih grobalja, jer su ostrvo Vido i Plava grobnica večiti dom desetini hiljada srpskih vojnika", rekao je predsednik Republike.

Gradonačelnik Krfa Kostas Nikolozas, uručujući srpskom predsedniku Zlatnu medalju Krfskog dostojanstva, rekao je da je Gradsko veće, zbog kontinuiranih i nerazdvojivih stogodišnjih bratskih i prijateljskih odnosa, zajedničkih borbi i žrtvovanja koje su oba naroda ostavila u zavet novim generacijama, dalo nalog da ga proglasi Počasnim građaninom Krfa.

Takođe, to je i zbog mogućnosti napretka svake vrste saradnje za dobrobit naša dva naroda, dodao je Nikolozas.

"Srpski i krfski narodi su se susreli i ojačali svoje odnose tokom teških okolnosti Prvog svetskog rata. Tada kada je naše ostrvo postalo utočište za vladu i vojsku Srbije i istovremeno istorijska referentna tačka, jer je na ovom mestu napisana važna strana vaše političke istorije", rekao je Nikolozas.

Gradonačlenik Krfa je naglasio da su se stranice istorije koja spaja Srbe i Grke počele da pišu od ranog vizantijskog perioda i to se nastavlja do danas, kao i da smo od tada razvili društvene i ekonomske odnose, a kasnije delili zajednicku sudbinu unutar Otomanskog carstva. 

"Grci su učestvovali u srpskim ustancima protiv Otomana i Srbi su učestvovali u ustaničkoj i oslobodilačkoj borbi Grka. Naš zajednički život je stvorio interakcije u jeziku, muzici, igri, narodnim pesmama, legendama. U ratovima 20-og veka našli smo se na istoj strani i borili smo se za iste ideale", rekao je Nikolozas.

"Naša zemlja čuva vaše mrtve i naše mesto nosi ožiljke našeg zajedničkoj istorijskog pamćenja, a na nesebičnoj ponudi Krfljana i na besprekornom ponašanju srpskih izbeglica izgrađene su jake veze prijateljstva i saradnje koje se već čitav vek neprekidno održavaju", kazao je on.

"Ponosni smo što smo deo vaše istorije. Ponosni smo što su naši preci u ona teška vremena pružili podršku vašem narodu. Nalazimo se danas ovde da bi nastavili i ojačali naše odnose, koji su uspostavljeni na veoma bolnoj istorijskoj prekretnici", rekao je Nikolozas. 

Ambasadorka francuske u Srbiji Kristin Moro rekla je da joj je čast da bude na čelu velike vojne i civilne delegacije i da predstavlja svoju zemlju na veoma dirljivim ceremonijama kojima su tokom dana prisustvovali i da joj je ministar odbrane francuske, Žan Iv Le Drian, poverio poruku upućenu srpskom predsedniku.

"Iako nisam mogao da prisustvujem obeležavanju na Krfu, želeo bih, ovog 18. aprila, posredstvom Ambasadora francuske u Srbiji, da se poklonim uspomeni i hrabrosti srpskih vojnika koji su, tokom celog Prvog svetskog rata, i pored izuzetnih iskušenja koja su koštala života mnoge od njih, kao i mnoge civile, istrajali kako bi Srbija u potpunosti, odano i časno ispunila svoje obaveze prema saveznicima", pročitala je Moro. 

"Francuska je srećna što je mogla da ima odlučujuću ulogu u tome da srpska vojska nađe uporište na Krfu, pre nego što krene u borbu na Solunski front pod vrhovnom komandom generala Saraja", rekla je Moro.

Ambasadorka je navela da je, nakon što je izvršila neophodne pripreme za prihvat srpskih vojnika na Krfu, francuska, kroz misiju generala Piarona de Mondezira, brinula o medicinskoj nezi i snabdevanju srpskog kontingenta, kao što je dostavila i opremu i naoružanje koji su bili potrebni da srpska vojska ponovo stane na noge. 

"Dan 18. april označava početak raspoređivanja srpskih trupa prema Solunu, gde su aktivno učestvovale u ofanzivama istočne vojske sve do ponovnog zauzimanja zemlje 1918. godine. U tim dejstvima stvoreno je izuzetno čvrsto bratstvo po oružju koje je ujedinilo naše vojnike i više od toga, ujedinilo je za vreme Velikog rata naša dva naroda", rekla je Moro.

Ambasador Ruske Federacije u Srbiji Aleksandar Čepurin rekao je da mu je velika čast da bude na ovom svečanom događaju i da Rusija Srbiju 1914. u tom teškom trenutku, nije ostavila, te je pomagala, kako armijom, tako i municijom, u postizanju vitalno važnog i nesebičnog cilja- oslobođenja otadžbine od osvajača.

"Bilo je nemoguće ostati po strani i jednostavno zaboraviti na osećanje dužnosti i pravde, što nije u pravilima Rusa i Srba. Veličanstven spomenik poslednjem ruskom imperatoru u Beogradu, postavljen na godišnjicu početka Prvog svetskog rata, svedoči o zahvalnosti srpskog naroda i očuvanju istorijske istine. Visoko to cenimo", rekao je Čepurin.

On je dodao da je Rusija i vršila pritisak na saveznike koji su posedovali transport, neophodan za evakuaciju srpskih vojnika i civila.

Ambasador Velike Britanije u Srbiji Denis Kif istakao je da mu je čast što može da učestvuje u obeležavanju stogodišnjice od iskrcavanja srpske vojske na Krfu i da je u tom izuzetno dramatičnom periodu srpske istorije, naše države povezivalo savezništvo i najbliže partnerstvo. 

"Tragičnu sudbinu srpske vojske i države su podelili i neki moji sunarodnici, manje ili više poznati članovi Britanske pomorske misije, Bolnice škotskih žena, ili drugih medicinskih misija koje su bile aktivne u Srbiji. Žene poput kapetana flore Sends ili Mejbl Kler Stobart, koja je svoje utiske o povlačenju preko albanskih planina opisala u knjizi i na taj način patnju Srbije približila britanskom javnom mnjenju", rekao je Kif.

On je dodao da mu je posebno zadovoljstvo što je Britanski odbor za obeležavanje Prvog svetskog rata bio u prilici da podrži pripremu dokumentarnog filma Slađane Zarić “Srbi na Krfu” i da je danas prilika da se prisetimo ovih važnih ličnosti i da na zajedničkim vrednostima gradimo stabilniju i prosperitetniju budućnost.

Na svečanosti govorila je i Ana Maria de Karoli iz Kancelarije italijanske vlade za obeležavanje jubileja od javnog značaja, svirala je krfska filharmonija, Kvartet iz Srbije izveo je "Pukni zoro", pesmu koju je, pred bitku na Kajmakčalanu ispevao nepoznati srpski redov, a vojska prihvatila.

Glumac Aleksandar Lazić govorio je setne stihove pesme kojima se mladić Srbin opraštao od devojke Grkinje, odlazeći s Krfa u boj, a Gorgos Dalaras otpevao je "Mi mu thimonis matia mu", dok je na završetku svečanosti "Tamo daleko" izvela Krfska filharmonija.

Svečanosti u Peristilu istorijske palate Svetih Mihaila i Georgija prisustvovali su ministri Aleksandar Vulin, Zoran Đorđević, Ivan Tasovac, načelnik Generalštaba Vojske Srbije general LJubiša Diković, kao i veliki broj diplomata, grčkih političkih, vojnih, kulturnih, verskih ličnosti.

Izvor: Tanjug