Pravda

Bojan Pajtić i Vojislav Šešelj odbacuju svaku, pa i teoretsku mogućnost da će njihove partije slabo proći na izborima, zbog čega o podnošenju ostavki ni ne razmišljaju.

U Srbiji je primetna izvesna vrsta zasićenosti, jer iako se politike nekada i menjaju, njihovi protagonisti su već četvrt veka isti ljudi.

Osećaj odgovornosti do danas je pokazala tek nekolicina političara. Prelomni izbori, kada su srpski političari konačno prešli s reči na dela bili su 2014. godine.

Tada su Vojislav Koštunica i Mlađan Dinkić otišli iz politike posle izbornog debakla, kada njihove stranke nisu prešle cenzus.

Posle odlaska Dinkića, Ujedinjeni regioni Srbije vrlo brzo su se raspali, dok je Koštunica u oktobru iste godine napustio stranku koju je osnovao zato što ju je, kako je rekao, preuzeli oni koji su „napustili ideju političke neutralnosti“.

NJegova naslednica Sanda Rašković Ivić očekuje da će DSS u koaliciji sa Dverima preći cenzus i da će imati poslanike u parlamentu. Ona nema dilemu da će, ukoliko se to ipak ne dogodi, krenuti stopama Vojislava Koštunice.

- Ukoliko ne uspemo da pređemo cenzus, ja ću odmah podneti ostavku. To je čin moralnosti i odgovornosti i stranku treba prepustiti nekom ko će stranku moći bolje da predvodi – ističe Sanda Rašković Ivić.

Posle izbornog poraza pre dve godine nekadašnji lider DS Boris Tadić ne samo što se nije povukao sa čela stranke, već je partiju kojom je rukovodio osam godina napustio mesec dana pred izbore i osnovao novu stranku.

NJegova socijaldemokratska stranka je pre mesec i po zatražila da ministar spoljnih poslova Ivica Dačić podnese ostavku zbog izgubljenih života naših diplomata u Libiji. Odgovarajući na kritike opozicije, Dačić je naglasio da je reč o političkoj zloupotrebi u kojoj nisu sveti ni životi naših diplomata.

- Te ranije Vlade, čiji lideri danas sa margine političkog života traže ostavke premijera i ministra spoljnih poslova, nisu čak ni pomišljali da urade nešto slično, čak ni onda kada su životni interesi Srbije bili dovedeni u pitanje - izjavio je tada Dačić i kao primer naveo da to nije uradio ni Boris Tadić, za vreme čijeg mandata je u Ministarstu odbrane došlo do martovskog pogroma 2004. na Kosovu i Metohiji.

Lider SPS je u intervjuu za Radio Slobodna Evropa naglasio da će podneti ostavku na mesto predsednika stranke ako posle aprilskih izbora njegovi socijalisti ostanu van vlasti.

- Ukoliko ostvarimo rezultat koji je daleko manji nego što bi trebalo da bude rezultat naše stranke, svakako da ću podneti ostavku . Mislim da bi za našu stranku bilo loše da ima rezultat koji bi bio jednocifren. To bi sigurno za nas predstavljalo veliki poraz – izjavio je Dačić.

U Srbiji je čest slučaj da političari svoje politikanstvo maskiraju obrazloženjem da su „u ostavci“ ili da su ostavku dali, ali da je, eto, rukovodstvo i baza ne prihvataju. Valjda iz straha da SPO ne doživi sličnu sudbinu URS-a, članovi nikada do sad nisu prihvatili ostavke koje je posle 2000. godine povremeno nudio Vuk Drašković.

Za razliku od njega Čedomir Jovanović nije ni pokušao da se našali i ponudi ostavku na mesto predsednika LDP-a.

- Naši političari nemaju nameru da podnesu ostavku čak ni kada je zvanično nude stranci. To je neprihvatljivo jer je neko ili podneo ostavku ili nije. Kod nas političari pate od sindroma mesijanstva i ubeđeni su da su nezamenljivi – kaže politički analitičar Dejan Vuk Stanković.

Bojan Pajtić ne smatra da je mesija, ali odbacuje svaku mogućnost da njegova stranka na izborima postigne rezultat manji od dvocifrenog. On je u intervjuu Blicu rekao da su šanse da ostanu ispod cenzusa jednake tome da ga pregazi voz nasred Terazija, dodajući da ne veruje istaživanjima javnog mnjenja koja DS pozicioniraju oko cenzusa.

- Čerčil je rekao da veruje samo u onu statistiku koju je sam falsifikovao. Ne bi me iznenadilo da do izbora objave da ni ja neću glasati za DS – rekao je Pajtić.

Za razliku od njega, Šešelj u odgovoru na pitanje nije potezao scene iz crtanih filmova – u kojima se voz ipak pojavi nasred ulice. On kaže da je nemoguće da SRS bude ispod cenzusa.

- Oni koji to tvrde iznose neozbiljne pretpostavke koje se nazivaju glupostima – ističe Šešelj.

Bilo je političara u Srbiji koji su ipak podnosili ostavku, ali su to mahom bili ministri ekonomije. Prvi je to učinio Božidar Đelić, bivši potpredsednik vlade zadužen za evrointegracije, koji je obećao da će Srbija u decembru 2011. godine dobiti status kandidata. To se tada nije dogodilo, Srbija je postala kandidat tri meseca kasnije, i iako nije mogao da utiče na odluke Evropske unije, Đelić se povukao.

Osim njega ostavke su podnosili i guverneri Radovan Jelašić i Dejan Šoškić. Zanimljivo je da svoju političku karijeru stavio na talon i lider pokreta „Dosta je bilo“ Saša Radulović koji svoju kampanju zasniva na ekonomskim promenama.

On je naglasio da će podneti ostavku ukoliko njegova lista ne pređe cenzus.

Zašto je našim političarima teško da se sklone sa čelne funkcije ako njihova partija loše prođe na izborima? Jedan od odgovora je da ljudi koji su kod nas u upravljačkom sloju, kad izađu iz njega, nemaju alternativu. Gube moć, prestiž i novac, a toga niko ne želi da se odrekne. Izvor: Politika