Zašto je Vladimir Putin „pametan, ali veoma zao čovek“? Pa, eto, tako. Na prvom mestu, kaže skandalizovana Olbrajtova, „Putin (je) oficir KGB-a koji želi da ima kontrolu“. Zamislite… Predsednik velike, najveće svetske države koji želi da ima kontrolu. Zapravo nezamislivo. Umesto da, na primer, uzme dragoceno jugoslovensko iskustvo iz 1974. i pretvori ruskih 85 federalnih subjekata u isto toliko država-u-državi, on bi – sve da kontroliše. Nečuveno.
Zašto je još Putin zao, mada pametan? Između ostalog, zato što, prema Olbrajtovoj, „veruje da su se svi urotili protiv Rusije, što nije tačno“. Na prvom mestu, ovakvo ponašanje bi se, i da predstavlja preciznu karakterizaciju, generalno, smatralo paranoičnim, što se u psihijatriji ne uzima kao sinonim za zlo. A ne treba smetnuti sa uma ni to da se u Americi isto tako odomaćila i izreka, uzeta iz kultnog romana Kvaka 22 DŽozefa Helera – „samo zato što si paranoičan, ne znači da ti ne rade o glavi“. A, ako su ikome u istoriji radili o glavi, to je Rusija. No, i takva Rusija, dokazano, ne smatra da su se svi urotili protiv nje.
Jer, da tako misli, ne bi pravila dugoročno strateško partnerstvo sa najmnogoljudnijom svetskom zemljom, Kinom. Ne bi sarađivala sa Iranom i Hezbolahom u borbi protiv ekstremnog islamističkog terorizma u Siriji. Ne bi bila posrednik u dugogodišnjem sukobu između Azerbejdžana i Jermenije. Ne bi pokušavala da spusti tenzije sa Japanom, pa čak i sa Poljskom. Razume se, ovo Medlin, odnosno Mari Jani Korbelovoj, ne vredi objašnjavati. Emotivna reakcija je u pitanju, pacijent je još uvek iracionalan.
Nego, da vidimo zašto je još, po Medlinki, Putin toliko zločest, iako pametan: „On ima loše karte u rukama, ali ih je dobro iskoristio, barem kratkoročno“, kaže ona. E, sad, po do sada poznatim merilima, dobro korišćenje loših karata bi se pre nazvalo – sposobnošću. No, sigurno je da Medlin može uspešnije da locira zlo u tome nego mi, pa ćemo joj taj zadatak i prepustiti.
Dalje, e sada smo već na tragu nečega: „Verujem da je njegov cilj da minira i izazove podele u EU“. To je konkretnije. Tu se, po Medlin, više ne radi o odbrani sopstvene zemlje, već o zlomisliju uperenom protiv drugih. Medlin verovatno misli na to što se sve veći broj EU država sve više opire briselsko-vašingtonskoj politici sankcija protiv Rusije. I, sad – očigledno razmišlja ona – s kojim pravo se tu Rusi bune i uznemiravaju inače mirne EU države i purgere, koje bi, po njoj, samo trebalo pustiti da idu dalje svojim poslom i bespogovorno slušaju vašingtonsko-briselske diktate. Pa makar bili i njima na štetu. Dok ti zli – mada pametni – ruski protesti i negodovanja protiv suštinski nelegalnih sankcija – očigledno navode neke EU zemlje i narode da se kolebaju, pa čak i preispituju mudrost daljeg ekonomskog samosakaćenja, samo za ljubav Vašingtona, koji inače od sankcija nije ni na kakvom gubitku.
Dakle, Vladimir Putin, ako želi da ga Medlin više ne smatra zlim – mada, ipak, pametnim – treba da se okane ćorava posla i iznošenja sopstvenog negativnog stava o anti-ruskim sankcijama, jer time utiče na inače mirne Evropljane, i izaziva opasne podele u njihovim redovima, zasnovane na prepoznavanju sopstvenog državnog interesa.
Ali ni to nije poslednji Putinov zadatak koji bi trebalo da ispuni da bi ga Medlin smatrala bar manje zlim – mada verovatno i dalje pametnim. Dakle, uz gore-navedeni moratorijum na iznošenje stavova protiv antiruskih sankcija, Vladimir Putin bi trebalo da prestane da „želi da NATO nestane iz njegove sfere uticaja“. Zapravo, možda bi čak bilo preporučljivo da nauči da se raduje tom i takvom razvoju događaja. Da retroaktivno pozdravi sve dosadašnje runde širenja NATO na istok i, ako treba, i nasilno potisne iz sećanja obećanje bivšeg NATO genseka Manfreda Vernera, dato u maju 1990:
„Sama činjenica da nismo spremni da NATO trupe razmeštamo dalje od teritorije Federalne Republike (Nemačke) Sovjetskom Savezu pruža čvrste bezbednosne garancije“.http://www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/ostalo/medlinka-je-pomalo-nervozna/#_edn2
I da se, savladavši i tu prepreku na putu ka Medlinkinim većim simpatijama, malo nasmeši, a ne da se mršti kad Crna Gora i formalno uđe u NATO-članstvo. Da, dakle, više ne deluje tako zabrinuto dok se NATO približava ruskim granicama, već da, po mogućstvu koliko sutra, krene ka tim granicama naoružan ne nekakvim raketama, tenkovima ili slično, već hlebom i solju.
Dalje, ruski nacionalizam – to mora da ide, da bi Medlin stekla bolje mišljenje o Vladimiru Vladimiroviču. Jer, po Medlin, zli – ali ipak pametni „Putin je etablirao nacionalizam kako bi Rusima skrenuo pažnju sa činjenice da je njihova zemlja samo Bangladeš sa bombama“. I ne samo to: „Putin je u Siriji intervenisao samo da bi skrenuo pažnju sa Ukrajine i ponovo ojačao uticaj Moskve na Bliskom istoku“.
Samo zli, ali pametni ljudi su, po Medlinki, spremni da intervenišu u dalekim zemljama, i to na njihov poziv – da bi, zapravo, „skrenuli pažnju“ sa „surove realnosti“ kod kuće. Dok, s druge strane, dobri ljudi poput Medlin sami dođu, nepozvani, da „rešavaju“ nečije probleme. Jer oni najbolje znaju šta je za sve druge najbolje, i ne bi im palo napamet da time „skreću pažnju“ sa domaćih poteškoća.
Vladimiru Putinu bi, po Medlin Olbrajt, bilo najbolje da se vrati u svoj „Bangladeš sa bombama“, umesto da umišlja kako može da donese neko dobro svetu. Još bolje bi bilo kada bi te bombe demontirao, vojsku „reformisao“ (po srpskom modelu, razume se), zemlju „demokratizovao“. A on se, razume se, povukao. Ili, još bolje – samopredao nekom međunarodnom ad hok sudu ad hok pravde. Nakon što prethodno ukine Rusiju kao državu.
No, pošto ruski predsednik ne pokazuje nikakve naznake da mu tako što pada napamet – svi su izgledi da će Medlinkina nervoza samo rasti, zajedno sa njegovom „zloćom“ u njenim očima. Čudna neka nervoza, zbog jednog običnog „Bangladeša sa bombama“…
Izvor: Fond strateške kulture.
