Pravda

Ali, ako se može verovati beogradskim kladionicama, šanse premijera Srbije da i posle aprilskih izbora ostane u Nemanjinoj 11 četrdeset su puta veće nego da u njegovu fotelju sedne sadašnji predsednik pokrajinske vlade. Svoju šansu iz prikrajka vreba i večiti opozicionar Vojislav Šešelj, koji priznaje da njegov SRS nema velike šanse da pobedi na predstojećim izborima, ali kao razlog za kandidaturu navodi sportski moto „važno je učestvovati”. „Ako ipak budemo imali više poslanika nego SNS, onda ću Vučiću ponuditi da bude potpredsednik republičke vlade i ministar inostranih poslova, jer mnogo voli da putuje po svetu, da sklapa nova prijateljstva i učvršćuje stara”, ističe Šešelj. Ovogodišnji parlamentarni izbori biće najmanje neizvesni u poslednjoj deceniji, bar kad je reč o stranci koja će osvojiti najviše glasova. Bilo bi veliko iznenađenje ukoliko SNS posle aprilskog odmeravanja snaga ne formira vlast i Vučić ne ostane prvi čovek izvršne vlasti. Da bi osvojili što više glasova, naprednjaci su u prvi plan postavili svoju najjaču figuru – lidera stranke. Otuda i ne čudi kad je Aleksandar Vučić na prvom mitingu SNS-a 30. marta u Kikindi naglasio da će neki ljudi izaći na birališta i reći – pobediće naprednjaci, mogu da glasam i za nekog drugog da bih imao svog poslanika u Skupštini, ali, primetio je, ovo nisu izbori za Skupštinu, nego za premijera. „Vaš glas je za to ko će biti premijer, a ne poslanik u Narodnoj skupštini, i samo jedan glas više da imaju, oni će se svi ujediniti i dogovoriti bez problema, nevezano da li su za desnicu ili levicu”, istakao je tada Vučić. Bojan Pajtić smatra da je taj scenario o ujedinjavanju levice i desnice nemoguća misija i navodi da ne vidi kakve političke, ideološke i druge vrednosti DS deli sa desničarskim partijama. Iako mu kladionice ne daju velike šanse da pobedi, Pajtić smatra da ima šanse na izborima. „Logično je da najveća stranka demokratske orijentacije ima kandidata za premijera. Ovo su izbori između SNS-a i DS-a, između SNS-a i pravedne Srbije u kojoj će se normalno živeti”, navodi Pajtić. Komentarišući kandidature Šešelja i Pajtića, lider Pokreta socijalista Aleksandar Vulin smatra da su im motivi različiti, ali s podjednako mršavim šansama za uspeh. „SRS ima svog kandidata za premijera, jer ne zna kako bi se drugačije predstavio javnosti. Svestan je da neće imati priliku da ima premijera. DS je imenovao svog kandidata za premijera zato što je to bio jedini način da Pajtić izbegne da bude kandidat u AP Vojvodini i da se suoči s rezultatom svoje vlasti. Naša lista je najbolja jer imamo najboljeg kandidata, koji uživa poverenje nacije”, naglasio je Vulin. Iako su četiri godine bili u vlasti, za javnost je ipak bilo iznenađenje što socijalisti nemaju svog kandidata za premijera. Kao grom iz vedra neba odjeknule su reči Ivice Dačića da ima ambicije da sledeće godine kao lider SPS-a konkuriše za mesto predsednika Srbije. Predsednica Izvršnog odbora SPS-a Dijana Vukomanović ne smatra da je problem što nemaju svog kandidata za predsednika vlade, ali podseća „da parlamentarni izbori u Srbiji nisu po uzoru na model britanskog ili nemačkog kancelarskog političkog sistema”. „Podrazumeva da svaki lider – nosilac izborne liste koja učestvuje na republičkim izborima – konkuriše za poziciju u vrhu buduće vlade. Tako se podrazumeva da je naš lider Ivica Dačić u najužoj konkurenciji za najviše položaje u Vladi Srbije”, kaže Vukomanovićeva. Pre dvadesetak dana Boris Tadić, predsednik Socijaldemokratske stranke, najavio je da će sa svojim koalicionim partnerima iz Liberalno-demokratske partije i Lige socijaldemokrata Vojvodine obelodaniti ko će biti njihov kandidat za premijera. On je, ipak, ostavio mogućnost da ne otkriju ime kandidata jer „postoji mogućnost da se vlast ostrvi na svakog kandidata, pokušavajući da dezavuiše svakog ko bi mogao dovesti u pitanje konkurenciju postojećeg premijera. Da su ovoj koaliciji odustali od svog kandidata za premijera, svedoče i reči funkcionera SDS-a Marka Đurišića da je reč o parlamentarnim izborima i da u Srbiji nije kancelarski sistem da bi se glasalo o ličnostima, već o izbornim listama. „Ovo su izbori na kojima građani moraju da odluče o politikama koje će se voditi, a ne o ličnostima. Nemamo konkretnog kandidata za čelnu funkciju u vladi, ali su sva trojica lidera koalicije bolji od sadašnjeg premijera”, smatra Đurišić. Politički analitičar Dragomir Anđelković kaže da u uslovima parlamentarizma nije neuobičajeno da partije nemaju svog kandidata za predsednika vlade. Navodi da se vrlo često dešavalo da partije nemaju kandidata za premijera i da su ovog puta radikali i demokrate procenili da im marketinški to odgovara, iako im je jasno da nemaju šanse i da posle ovih izbora neće imati većinu da bi dobili premijera. „U sličnoj situaciji bili su i naprednjaci 2012. godine – na tim izborima nisu imali kandidata za premijera jer je Vučić tada vukao kampanju za gradonačelnika Beograda, a Tomislav Nikolić za predsednika Srbije”, podseća Anđelković. Izvor: Politika