Pravda

Piše: Đorđe Vukadinović, gl. i odg. urednik NSPM I nije li groteskno da Aleksandar Vučić poručuje kako „nigde niste mogli da vidite da zloupotrebljavam funkciju premijera u kampanji i govorim loše o svojim političkim protivnicima“, a da se praktično kompletan informativni program srpskih medija (sem morbidne medijske eksploatacije tragične sudbine one mlade žene iz Borče) sveo na promociju njegovih različitih predizbornih aktivnosti? Kako trenutno stoje stvari, SNS na izborima ubedljivo pobeđuje (uostalom, izbora ne bi ni bilo da istraživanja nisu pokazivala njegovu ogromnu prednost), samo je pitanje sa kojim rezultatom. Vučić je „zacrtao“ da to mora da bude barem „50 plus 1“. No, realno, i sa 45 odsto glasova (koliko mu daju NSPM ankete) on je praktično apsolutni pobednik izbora. A čak i ako osvoji manje od toga, opet praktično nema načina da bude maknut sa premijerskog mesta – jer je, uprkos Vučićevom neprestanom kukumavčenju kako „gubi izbore“ i kako će se „svi smesta ujediniti, samo ako zajedno budu imali jedan glas više“, gotovo nemoguće zamisliti da bi, čak i ukoliko za to bude matematičke mogućnosti, Šešelj, Tadić, Čeda, Čanak, Pajtić, Sanda Rašković i Boško Obradović mogli i hteli zajedno. Zašto je onda Aleksandru Vučiću stalo da baš toliko i apsolutno pobedi – i da li su ti razlozi politički ili psihološki? Duboko verujem da je takvo delovanje dugoročno štetno i kontraproduktivno čak i za samog Aleksandra Vučića – a o demokratiji u Srbiji da i ne govorimo. Ali to je izgleda jače od njega. Uostalom, pogledajmo samo nasumičan i nepotpun spisak njegovih medijski izdašno propraćenih aktivnosti ovih dana. U četvrtak 14. aprila u Beogradu je položen kamen temeljac za dugo najavljivanu robnu kuću „Ikea“, a Aleksandar Vučić je posle polaganja kamena temeljca rekao da je „dolazak Ikee siguran znak bolje i uspešnije budućnosti Srbije“. Dan pre toga, u sredu, otvorio je novi pogon kompanije „Masterplast” u Subotici. A u ponedeljak je svečano otvorio deonicu autoputa na Koridoru 10 od Grabovnice do Grdelice. Ipak, prava eksplozija predizbornog medijsko-marketinškog neimarstva dogodila se juče, to jest u nedelju 17. aprila, a što su sve revnosno i udarnički propratile kamere RTS-a i Studija B. (A kako je bilo na TV Pinku, možete samo zamisliti.) „Glavni grad Srbije ušao je među najbolje gradove sveta“, ocenio je premijer Aleksandar Vučić nakon postavljanja kamena temeljca za hotel „Hilton” u Beogradu. „Najbolji gradovi u svetu imaju ’Hilton’ i Beograd postaje jedan takav grad. Svaki građanin treba da se ponosi jer je ovo znak poverenja, a bez poverenja ne bi bilo ’Hiltona’ u Beogradu”, podvukao je Vučić. Klanička industrija „Mitros” u Sremskoj Mitrovici ponovo je počela da radi, u vlasništvu austrijske firme „Girlinger”, a u prisustvu premijera Aleksandra Vučića i uz njegovu poruku da bi „Vojvodina, uz primenu savremenih tehnologija, mogla da hrani pola Evrope“. Ali to nije sve, istog tog dana predsednik vlade Aleksandar Vučić najavio je otvaranje za saobraćaj aerodroma Ponikve kod Užica i proizvodnju municije 12,7 milimetara u Uzićima od avgusta ove godine, poručivši da je za to Srbiji „potrebna stabilnost i mir više nego ikada“. A medijski dan je završio susretom sa pripadnicima dijaspore, što je, razume se, takođe propraćeno kamerama nacionalnog i gradskog medijskog servisa. I to bi, otprilike, bilo to za nedelju 17. april. (Ako ne računamo još telegram saučešća vladi Ekvadora zbog zemljotresa u toj zemlji – kojim je otpočeo spoljnopolitički deo Vesti u sedam na Studiju B.) Sve u svemu, u prvih petnaest minuta u vestima ovog – doskora – gradskog medijskog servisa svi prilozi i svi minuti bili su posvećeni Aleksandru Vučiću i njegovim aktivnostima. (A onda je krenuo blok sa Sinišom Malim.) Pravde radi, na RTS-u prilog iz Ponikava išao je u okviru „izbornog bloka“. Ali poenta je jasna i, rekao bih, očigledna nezavisno od političkih simpatija ili antipatija. Naravno da u kampanji život neće stati i da će aktivnosti vlade, makar ona bila i „tehnička“, uvek imati više prostora nego ono što kaže i radi opozicija. Ali ovde se ne radi o nijansama – već o činjenici da je u glavnim informativnim emisijama analiziranih medija na priloge o aktivnostima i izjavama Aleksandra Vučića otišlo 8–15 minuta, a na aktivnosti glavnih opozicionih stranaka 10–20 sekundi. A kada svemu tome dodamo i prljavu kampanju koja se po kontrolisanim medijima intenzivno vodi protiv nekolicine zaista opozicionih stranaka, dobija se slika koja ne govori ništa dobro o srpskim medijskim i političkim prilikama. I koja, objektivno govoreći, baca ozbiljnu senku na demokratičnost i legitimnost predstojećih izbora, kakav god bio njihov ishod. Izvor: Politika