Prakse zemalja su različite, pa tako tišina u Hrvatskoj i Rusiji traje 24 sata, a u Slovačkoj čak sedam dana. Izborna tišina je počela u ponoć između četvrtka i petka i trajaće do zatvaranje biračkih mesta, tačnije do 20 sati u nedelju. Tokom tog perioda učesnici na izborima ne smeju da organizuju javne skupove, objavljuju procene izbornih rezultata, šalju poruke biračima i postavljaju propagandni materijal na udaljenosti od 50 metara od biračkog mesta. Mediji, radio, televizija i štampa takođe ne smeju da objavljuju predizbornu propagandu, što uključuje i njihove veb stranice. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, 63,8 odsto domaćinstava u Srbiji je u 2015. imalo internet. Profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu Zoran Krstić objašnjava da izborna tišina kao institucionalni mehanizam danas postoji u velikom broju zemalja. Zemlje u regionu, dodaje, imaju definisanu predizbornu, odnosno izbornu tišinu koja ima različite dužine trajanja.
"Izborna tišina traje po jedan dan u Bosni i Hercegovini, Bugarskoj. Rumunija i Crna Gora imaju isto kao i mi, dva dana izborne tišine. Mnoge zemlje započinju sa izbornom tišinom u danu predviđenom za glasanje, poput Mađarske, Italije, Makedonije. U velikom broju zemalja ne postoji izborna tišina poput Velike Britanije, Belgije, Holandije, Švajcarske. U SAD ne postoji izborna tišina osim na dan glasanju u neposrednom okruženju biračkog mesta budući da je od strane Vrhovnog suda izborna tišina označena kao ograničavanje slobode govora", napominje Krstić. On dodaje da izborna tišina predstavlja zakonom utvrđen vremenski period u kome je zabranjeno javno predstavljanje kandidata i njihovih političkih programa. U tom periodu se, kako objašnjava, ostavlja biračima da sumiraju utiske iz kampanje i da slobodnom voljom odluče za koga će glasati na izborima. "Takođe, izborna tišina posebno ima značaja u zemljama krhke demokratije gde se lako može zloupotrebiti izborni proces buđenjem velikih strasti, zaoštravanjem odnosa sa političkim konkurentima i senzacionalističkim nastupima političkih predstavnika neposredno pred dan određen za glasanje", ističe Krstić.
Odgovarajući na pitanje da li treba možda menjati oblik izborne tišine u Srbiji, Krstić napominje da budući da se u nekoliko poslednjih godina izborne kampanje dosta oslanjaju na društvene mreže i platforme kao što su Fejsbuk, Tviter ili Jutjub, državne institucije nemaju delotvorne mehanizme za njihovo ograničavanje, tako da deluje da se medijski prostor tokom izborne tišine sa TV ekrana i novinskih članaka seli u značajnu aktivnost simpatizera političkih stranaka na društvenim mrežama. "U budućnosti se može razmisliti o smanjivanju izborne tišine sa dva na jedan dan, ali sam svakako zagovornik postojanja izborne tišine kako bi građani ipak imali priliku da dobro i racionalno razmisle za koga će glasati oslobođeni neposrednog uticaja medijske kampanje i direktnog obraćanja kandidata. U svakom slučaju, izborna tišina nije mehanizam svemoguće kontrole mogućih zloupotreba", ocenjuje Krstić. Đorđe Vuković, programski direktor Cesida, kaže da je izborna tišina u suštini zastarela forma i da se odnosi na stanje koje je bilo pre 25 ili 30 godina. Prema njegovim rečima, zabrana obavljanja izborne kampanje se odnosi na tradicionalne medije, odnosno televiziju i štampu i ne može se kazniti niko ukoliko se reklamira putem interneta ili zato što bilbordi stranaka, pa i od prošlih izbora, stoje i dan-danas na ulicama i blizu biračkih mesta. Izvor: Danas
