Pravda

Piše: DŽulijan Harston, bivši pomoćnik generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Tokom obilaska tog neverovatnog grada zaustavili smo se kod nemačke fontane, sagrađene u znak sećanja na posetu Vilhelma II, nemačkog cara, i njegove supruge Avguste Istanbulu 18. oktobra 1898, tokom vladavine Abdulhamida II. Ovaj dolazak u Osmansku imperiju bio je dugoročno motivisan, najviše željom da se izgradi bagdadska železnica, koja bi počinjala od Berlina i završavala se u Persijskom zalivu, dok bi dalje kroz Persiju stizala i do britanske Indije. Železnica bi skratila put od Evrope do Azije, a bila bi i potpora nemačkom izvozu, trupama i artiljeriji. Nemci su, takođe, bili svesni prisustva nafte na toj trasi, dok Turci nisu. Od pre nekoliko dana nemački satiričar Jan Bemerman do guše je u nevolji. Nemačka je odobrila zahtev turske vlade u vezi s podizanjem optužnice protiv njega zbog toga što je na nemačkoj televiziji pročitao uvredljivu pesmu o turskom predsedniku Redžepu Tajipu Erdoganu. Zakon o kojem je reč, koji se bavi uvredama upućenim predstavnicima stranih vlada, zbog kojih je nemačka država obavezna da ispuni zahtev strane države i podigne optužnicu, star je skoro 150 godina. Prvi slučaj kada se neko pozvao na taj zakon bio je onaj iz 1949, kada su britanske okupacione snage na nedelju dana zabranile štampanje „Špigla” nakon što je o stupanju danske kraljice na presto izvestio u „opštem uvredljivom tonu”. Zakon je Nemcima postao dobro poznat tokom šezdesetih, kada je nazvan „šahovim paragrafom”, budući da se iranski šah konstantno osećao uvređenim tokom svojih poseta Nemačkoj, tražeći stoga krivično gonjenje odgovornih po tom zakonu. Jedne novine iz Kelna su, na primer, 1964. tužene zbog štampanja foto-montaže na kojoj je šah predstavljen kako prodaje svoju ženu saudijskom kralju. Kada je strašno uvređeni šah zahtevao pravdu, nemačka vlada je pristala na proces i novinskim urednicima je naređeno da plate dosuđene kazne. Od tada je zakon uglavnom sakupljao prašinu. S vremena na vreme, nemačke vlasti bi ga iskopale kako bi pretile onima koji su otišli tako daleko da su DŽordža Buša okarakterisali kao „očito nenormalnog” i „krvožednog” i onima koji su osuđivali kineskog predsednika Lija kao „ubicu”. Pošto se dvojica lidera nisu žalila, zakon nije primenjivan. Međutim, u Turskoj uvreda može da dovede do istrage. Preosetljivi turski predsednik ima mnoge kaznene mere na raspolaganju. Od avgusta 2014, kad je Erdogan sa mesta premijera prešao na poziciju predsednika, 2.000 novinara je tuženo zbog toga što mu je nanelo uvredu. Ali, u Nemačkoj mu nije neophodna taktika gvozdene pesnice. Angela Merkel će to učiniti umesto njega. U slučaju koji je podelio nemački kabinet ona je iskoristila svoj odlučujući glas i omogućila gonjenje Bemermana. U očito očajničkom pokušaju da poveća svoju popularnost kod kuće, Merkelova je već obećala Turskoj brži pristup Evropskoj uniji, vizne olakšice i milijarde evra u zamenu za prijem ilegalnih imigranata koji su se obreli u Grčkoj. Erdogan sada samo ispostavlja račun za svoju kooperativnost. Očekuje od Evrope, pogotovo od Nemačke, da mu ukaže posebno poštovanje. U proteklih nekoliko nedelja turska vlada je oduzela akreditaciju jednom nemačkom novinaru, a nemački ambasador je pozivan nekoliko puta u Ministarstvo inostranih poslova Turske kako bi bio ponižavan. Erdogan nije suptilan. Uprkos naknadnoj pameti Merkelove, koja je obećala da će se otarasiti ovog zakona do 2018, njeno ponašanje u ovom slučaju londonski „Tajms” je ovako komentarisao: „Nemačka kancelarka, koja je običavala da funkcioniše na principu konsenzusa, deluje spremna da žrtvuje slobodu izražavanja zarad dogovora sa stranim liderom koji u tu slobodu ne veruje. Žena koja se nalazi na čelu najveće evropske ekonomije – de fakto lidera Evrope – izgubila je kompas.” Bila je ovo loša godina za Nemačku, sa „DŽermanvingsom”, „Folksvagenom”, izbegličkom krizom i dramatičnim neuspehom EU da se opravda pred onima koje predstavlja. Nemačka i nemački narod oslabljeni su jer su popustili Erdoganu, čime je loša godina postala još gora. Izvor: Politika (prevela: Milica Dimitrijević)