"Taj scenario nije isključen ni u Makedoniji, pri čemu bi u sukob svakako bile uvučene i druge balkanske zemlje. Pre svega Albanija, jer 25 odsto stanovnika Makedonije čine Albanci, koji se već dugo osećaju kao građani drugog reda", navodi austrijski dnevnik, prenosi "Dojče vele". "Krone" piše da je "Makedonija sa svojih dva miliona stanovnika sa jedne strane tampon-država, čija izvršna vlast štiti granicu sa Grčkom od navale izbeglica, s druge strane je bezbednosni rizik za čitavu EU". Austrijski dnevnik ocenjuje da je "najnovije demonstracije izazvao nečuveni potez predsednika države Đorđa Ivanova, koji je proglasio amnestiju za sve osumnjičene političare i biznismene umešane u afere s korupcijom i prisluškivanjem", mada su zaboravili da pomenu da je upravo miljenik Zapada i lider opozicionih protesta Zoran Zaev, svojim beskompromisnim ponašanjem i doveo do političke blokade zemlje. Navodi se da je Evropska unija zapretila Makedoniji sankcijama, a onaj za koga procene da je zaslužan za ometanje rešavanja krize koja traje već duže od godinu dana moraće da računa na kaznene mere kao što je zabrana ulaska u EU ili zamrzavanje bankovnog računa.
"Već više od nedelju dana hiljade ljudi u Skoplju protestuje tražeći ostavku makedonskog šefa države Đorđa Ivanova i odlaganje prevremenih parlamentarnih izbora", piše list "Zidojče cajtung". List piše da se "pored protesta protivnika vlade, očekuju i dosad najveće demonstracije njenih simpatizera". "Mala balkanska država se od izbora 2014. nalazi u političkoj krizi. Tada je konzervativna stranka VMRO-DPMNE pobedila, a opoziciona SDSM je tvrdila da su izbori lažirani i bojkotovala je rad parlamenta. Prošle godine, kriza se produbila, kada je SDSM opružila šefa vlade Nikolu Gruevskog da je prisluškivala 20.000 ljudi, među njima i političare i novinare. Početkom ove godine, Gruevski je podneo ostavku, ali i dalje važi kao uticajan. Prema mišljenju eksperata, on bi trebalo da profitira od amnestije koju je Ivanov objavio pre nedelju dana", navodi "Zidojče cajtung". Nemački list "Handelsblat" piše da je "prošlogodišnjim sporazumom s Evropskom unijom predviđeno rasvetljavanje afere i održavanje prevremenih izbora, ali se to ne sprovodi u delo". "Makedonija, koja takođe želi članstvo u EU, ima ključnu ulogu u izbegličkoj krizi. Ona je, kao i druge zemlje na Balkanskoj ruti, zatvorila svoju granicu i tako sprečila prolazak izbeglica na putu ka Nemačkoj i drugim zemljama severne Evrope", navodi "Handelsblat". Izvor: Tanjug/Pravda
