Pravda

U „blagodetima“ produžene adolescencije češće uživaju mladići nego devojke te starosne dobi, a mladi na selu češće žive pod roditeljskim krovom nego mladi u gradu. U brak stupa tek svaki deseti muškarac u dvadesetim godinama i svaka peta njihova vršnjakinja. Svega devet odsto mladih postaju roditelji pre 30. rođendana. Skoro svaka druga mlada osoba koja je završila školovanje nezaposlena je, pa ne čudi podatak da gotovo dve trećine mladih u Srbiji izdržavaju roditelji. Ovo su samo neki od upozoravajućih podataka iz studije „Mladi u Srbiji 2015. godine“, koja predstavlja deo međunarodnog projekta pod pokroviteljstvom Fridrih Ebert fondacije i Šel studije o mladima, i sprovodi se od 1953. godine i od 2011. uključuje i region jugoistočne Evrope. Autori ovog istraživanja –  prof. dr Smiljka Tomanović i docent dr Dragan Stanojević, oboje sa katedre za sociologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, prilagodili su našim prilikama originalnu metodologiju istraživanja koju je razvio profesor Klaus Hurelman,  a prikupljanje anketnih podataka sprovela je istraživačka agencija Sekons od 10. aprila do 15. maja 2015. godine. Uzorak je činilo 1.186 ispitanika, starosti od 15 do 30 godina u urbanim i ruralnim naseljima Srbije. „Politika” ekskluzivno objavljuje rezultate ovog istraživanja, koji će javnosti biti predstavljeni narednog meseca. Komentarišući činjenicu da veliki broj mladih u Srbiji nema nijedan „atribut odraslosti“ kao što su – život van roditeljskog doma, zaposlenje, stupanje u brak i finansijska nezavisnost, dr Dragan Stanojević, jedan od autora ove studije, za „Politiku” kaže da naša zemlja pripada tzv. mediteranskom krugu zemalja u kojima se u manjoj meri podstiče samostalnost dece i u kojima mladi kasno napuštaju roditeljski dom i ostaju finansijski zavisni od roditelja, sa kojima imaju jake emocionalne veze. „Odlaganje roditeljstva je globalni trend prouzrokovan produženim obrazovanjem, nestabilnim tržištem rada i novim stilovima života.Ipak, Srbija se svrstava u red evropskih zemalja sa relativno ranim sklapanjem braka i rađanjem – prema statističkim podacima iz 2014. prosek godina pri rađanju prvog deteta bio je 27,5 godina. Nezaposlenost i finansijska nesamostalnost u velikoj meri utiču na odlaganje rađanja. Stopa nezaposlenosti mladih u Srbiji u kategoriji koju posmatra Evrostat (15–24 godine) izuzetno je visoka i iznosi 47 odsto. To Srbiju zajedno sa Španijom, Grčkom, Hrvatskom i Italijom svrstava u grupu evropskih zemalja u kojima je skoro svaka druga radno aktivna mlada osoba nezaposlena”, ističe dr Dragan Stanojević. Visoka nezaposlenost predstavlja ozbiljnu prepreku za društvenu integraciju i stupanje u brak, ali nosi rizik i od socijalne isključenosti. Ovo istraživanje otkrilo je poražavajući podatak da mladi u našoj zemlji ne mogu da priušte prosečno 1,46 od šest osnovnih životnih dobara, a to su održavanje doma adekvatno toplim, jednonedeljni plaćeni odmor van kuće, obrok sa mesom, piletinom ili ribom svaki drugi dan, zamena istrošenog nameštaja, kupovina nove odeće i pozivanje gostiju na piće ili obrok najmanje jednom mesečno. Svega pet odsto mladih nema finansijskih problema, odnosno može da kupi šta god poželi. S druge strane, ne mali procenat njih svedoči da nemaju dovoljno novca ni za hranu, „Svoju finansijsku i materijalnu situaciju mladi najčešće opisuju kao prosečnu, iako objektivne razlike postoje. U razgovoru sa mladima, shvatate da oni imaju svest o materijalnim i finansijskim teškoćama porodice i trudu koji roditelji čine da obezbede sve što je potrebno. Podaci govore da čak četvrtina mladih ima svega 25 evra mesečno na raspolaganju za lične potrebe, nešto veći procenat njih ima između 26 i 50 evra, četvrtina mladih ima između 50 i 100 evra, a tek svaki peti mladi čovek mesečno troši preko 100 evra na sebe”, kaže dr Stanojević. I ovo istraživanje potvrđuje rezultate prethodnih studija da je mladima najčešći način dolaženja do nekretnine nasleđivanje od roditelja ili kupovina njihovim novcem, pa tek onda samostalna investicija za koju veoma mali broj mladih ima mogućnosti.