Nekadašnja prva dama Amerike Hilari Klinton ponovo je pobedila na unutarstranačkim izborima u Demokratskoj partiji i sve je bliža nominaciji. Istraživanja pokazuju da su njene šanse za trijumf na predsedničkim izborima sve veće, bez obzira na to ko će joj biti protivnik.
Međutim, njen dolazak u Belu kuću mogao bi da dovede do novog Hladnog rata, ali i da gurne svet u treći svetski rat, tvrdi Pol Kreg Roberts, nekadašnji pomoćnik ministra ekonomije SAD. Kako kaže, to će biti posledica njene neokonzervativne politike i interesa određene grupe ljudi koji već vode Vašington.
Saradnja s Reganom
– Kad je Ronald Regan okrenuo leđa neokonzervativcima, otpustio ih, a neke od njih i krivično gonio, njegova administracija oslobodila se zlog uticaja i sa sovjetskim predsednikom Mihajlom Gorbačovom okončala Hladni rat. Vojno-bezbednosne strukture, neokonzervativci i CIA, bili su protiv toga jer im je mir između dve supersile smanjivao prihode. Znam da se to dešavalo zato što sam bio deo toga – tvrdi Roberts.
Kako kaže, pomogao je Reganu u spasavanju ekonomske baze za pomoć SSSR po okončanju Hladnog rata.
– Bio sam član tajnog predsedničkog komiteta koji je imao zadatak da proveri tvrdnje CIA da će Sovjeti prestići Ameriku u trci za naoružanjem. Zaključeno je da CIA preteruje i da im je želja da produže rat i tako povećaju sopstveni značaj. DŽordž Buš Stariji održao je obećanje koje je Regan dao Gorbačovu i postigao je ujedinjenje Nemačke, istovremeno obećavši da NATO neće da krene ni milimetar ka istoku. Korumpirani Klintonovi, kojima je akumulacija bogatstva glavni cilj u životu, prekršili su obećanja Amerike data da bi se završio Hladni rat. Dvojica predsednika marioneta DŽordž Buš Mlađi i Barak Obama, koji su pratili Klintonove, izgubili su kontrolu nad vladom SAD, a preuzeli su je neokonzervativci, koji su brzo obnovili Hladni rat, verujući u svom neznanju i aroganciji da je istorija odabrala Ameriku da postane svetski hegemon – tvrdi Pol Kreg Roberts.
Sa neokonzervativcima na čelu SAD su odbacile svoju meku prevlast i mogućnost da vode svet ka mirnom dobu. Oni su zapretili svetu nasiljem, napali su čak osam zemalja i pokrenuli obojene revolucije u bivšim sovjetskim republikama.
Pretnja nasiljem
– Posledica tog ludila bila je stvaranje ekonomskog i vojnog saveza Rusije i Kine. Bez arogancije neokonzervativaca ova alijansa ne bi postojala. Ona je samo posledica tvrdnji o američkoj hegemoniji. Ali taj savez je vojno i ekonomski prejak za Vašington. Kina kontroliše proizvodnju većine vodećih američkih korporacija, poput „Epla“. Kina ima najveće rezerve novca i može, ako to poželi, potpuno da poremeti američki priliv novca. Da bi zaustavile kolaps američke ekonomije, Federalne rezerve morale bi da stvore trilione dolara. Vlada jednostavno više ne bi mogla da plaća svoje obaveze. S druge strane, Evropa je zavisna od ruske energije. Da Moskva reši da zaustavi slanje energije, jednostavno ne bi bilo alternative – nemačka industrija bi pukla, a Evropljani bi se posmrzavali. Uprkos svemu tome, neokonzervativci su naterali EU da udari sankcije Rusiji – tvrdi Pol Kreg Roberts.
NATO je maska
Takođe, dodaje on, NATO nema nikakve mogućnosti da osvoji Rusiju, niti da se odupre ruskom napadu na NATO zemlje. NATO je samo maska za ratne zločine Vašingtona.
– Zahvaljujući pohlepi američkih korporacija, koje su povećale profite poslujući u Kini, Peking je modernizovao i zemlju i vojsku. Nove ruske rakete pretvorile su američku mornaricu u beskorisnu i suvišnu vojnu silu. I uprkos svemu, neokonzervativci tvrde da je Amerika opkolila Rusiju i Kinu, ali su, zapravo, ove dve supersile opkolile Ameriku i njene nesposobne lidere. Ako je sudeći po anketama, nesposobni predsednik ponovo će doći na vlast – Hilari Klinton. A ukoliko Hilari pobedi, neokonzervativci će dobiti svoj rat. Zato oni podržavaju Hilari. A jedino što su dosad uspeli je da ubiju milione ljudi u osam zemalja, kao i da pokrenu najveći migrantski talas u istoriji – tvrdi Roberts.
Institut Global riserč piše da neokonzervativci smatraju da Amerika ne treba da se stidi svoje sile i da mora da se pokazuje kao sila, ali i da širi svoje vrednosti po svetu, i silom ako je potrebno. Oni smatraju da SAD moraju što više novca da daju za naoružanje i da budu što spremnije na vojne akcije.
Barak Obama je tokom predsedničke trke 2008. godine napadao Hilari Klinton, tadašnju protivkandidatkinju, za podršku DŽordžu Bušu u invaziji na Irak. Ipak, kad je došao na vlast, prihvatio je isti pogled na region, Klintonovu je postavio za državnog sekretara, a sačuvao na poziciji Roberta Grevsa i Dejvida Petreusa. Time je pokazao da mu neokonzervativci nisu daleko.
Izvor: Kurir
