Pravda

Piše: Aleksandar Pavić Utorak, drugi dan posle izbora. Naslovne strane glavnih štampanih i elektronskih medija u Srbiji šalju istovetnu poruku: da je novi sastav Narodne skupštine Srbije već određen, i da se tačno zna ko js sve prešao cenzus i ko će imati koliko mesta. Naslovna strana Politike nudi odgovarajući grafikon, kao i Novosti. Isto i RTS. Isto, mada bez grafikona, i B-92. Slično, sa uporednim tabelama iz 2014. i 2016. i internet izdanje Blic-a. Tek ako bi se udubio, ili pročitao nešto više od naslova ili grafikona – a takav je već sada prilično retka zverka – „medijski konzument“ bi saznao da su ponuđeni „konačni rezultati“ zapravo rezultati zasnovani, u tom trenutku, na tek 98,51% obrađenog biračkog tela, prema Republičkoj izbornoj komisiji (RIK). Pa šta s tim, rekli bi mnogi, neupućeni u izborne finese – to znači da je praktično sve izbrojano. Šta može da se promeni? Može. I to mnogo toga. Jer, dve stranačke liste – SDS-LDP-LSV („Čeda Boris Čanak“) sa 5,03%, i DSS-Dveri, sa 5% glasova, još uvek potencijalno „vise“, odnosno još nije izvesno da li će, kad se sve sabere i izborni proces u potpunosti završi, preći cenzus ili ne. A to nije nebitno. Jer, ako jedna ili obe ne pređu cenzus, onda se njihovi glasovi prelivaju na one stranačke liste koje jesu prešle cenzus, i to proporcionalno, tako da bi oni koji su dobili najviše glasova, u ovom slučaju lista SNS, proporcionalno dobili najveći broj preraspoređenih glasova stranačkih listi koje nisu prešle cenzus. Što bi značilo, između ostalog, da bi pobednik izbora, lista oko SNS, dobio još komotniju skupštinsku većinu, smanjujući potrebu SNS-a za traženjem koalicionog partnera, ali i smanjujući ucenjivački kapacitet ostalih strančica na SNS-ovoj listi, kao i težinu batine poslovično zainteresovanih spoljnih uterivača „demokratskih vrednosti“. Ovako, ako bi stvari ostale onako kako su ih pomenuti mediji predstavljali tokom prva dva dana posle izbora, SNS bi, iako je 24.4.2016. osvojio nekoliko desetina hiljada glasova više nego 2014, imao čak 27 mandata manje u novom sazivu skupštine. E, sad, da se vratimo osnovnom pitanju: zašto pomenuti mediji unapred prejudiciraju konačni ishod izbora? Zašto se trude da vizuelno u um prosečnog gledaoca/čitaoca/birača usade sliku „već rešene“ stvari, da sugerišu „jedini validni rezultat“? To pitanje je pogotovo umesno zato što su profesionalno i medijski relevantni stručnjaci i akteri imali priliku, upravo posredstvom glavnog nacionalnog medija – RTS – da objasne najširem autitorijumu zašto se još ne može govoriti o konačnom ishodu izbora 2016. i konačnom sastavu novog saziva Narodne skupštine. U emisiji RTS-a „Oko“, u ponedeljak 25. aprila, odnosno dan posle izbora, gostovali su: Zoran Lučić, profesor Matematičkog fakulteta i nekadašnji direktor Cesida, Miladin Kovačević, član RIK-a i direktor Republičkog zavoda za statistiku, Marko Uljarević, istraživač Ipsos Stratedžik marketinga i Milan Jovanović, profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu. Tema emisije je doslovce bila „Borba za cenzus: dan drugi!“ – upravo zbog važnosti teme ko će sve preći cenzus a ko ne. Glavni zaključak polusatne emisije je bio sledeći: da se ništa ne može znati još 15 dana, dok ne budu fizički prebrojani svi glasovi u RIK-u i pregledani svi zapisnici, i dok se ne ponove izbori na mestima gde su poništeni. Ne mogu se čak dati ni pouzdane procene da li će liste SDS-LDP-LSV i DSS-Dveri preći cenzus. Uostalom, evo nekih relevantnih izjava učesnika emisije:Miladin Kovačević: Uslovno, na  osnovu 98,11% glasova, pomenute dve liste su prešle cenzus, ali to ne znači da su prešle cenzus, odnosno prešle su cenzus do objavljivanja konačnih rezultata. Zato što tek sada RIK počinje sa unosom verodostojnih podataka, to je unos fizičkih zapisnika. Gorislav Papić (voditelj): Koliko je realno da se nešto promeni? Kovačević: Posle sravnjivanja računarski unesenih i fizički unesenih podataka, opredeljuje se, na osnovu utvrđene procedure, gde će izbori biti ponovljeni. Papić: Dakle, nešto bi moglo da se promeni? Kovačević: Za dve liste se može reći, sa aspekta verovatnoće, da nemaju rizik – Demokratska stranka i Dosta je bilo. A za dve je još neizvesno: DSS-Dveri i SDS-LDP-LSV. Marko Uljarević: Imamo delimične rezultate sa KiM, ali ovo je proces koji će trajati najmanje još 15 dana, i javnost treba spremiti za to. Nema konačnih rezultata dok se ne ponovi glasanje na spornim biračkim mestima i dok RIK ne objavi konačne rezultate sa svih biračkih mesta. Na kraju ćemo govoriti o nečemu što se meri stotinama glasova. Ja bih izbegao sve špekulacije i čekao finalne rezultate RIK-a. Treba spremiti javnost za čekanje od još 15 dana da bi se utvrdilo da li je neko prešao cenzus ili ne. Ovo je jedinstven slučaj, da imamo 4 liste oko cenzusa. Zoran Lučić: Ovakva situacija sa ponovnim prebrojavanjem glasova i strankama na ivice cenzusa nije ništa neuobičajeno u Evropi. Dakle, morate fizički da izbrojite svaki listić, svaki zapisnik. I na kraju će možda desetine odlučivati, ne znam. Papić: Znači za 15 dana ćemo znati ko je prešao cenzus. Uljarević: Naravno, zato što će toliko trajati izborni proces. Imaćemo ponavljanje glasanja na nekim biračkim mestima. Papić: I tek na ponavljanju mi ćemo znati konačne rezultate? Lučić: Tek kad se prebroje svi glasovi, pre ponavljanja izbora, mi ćemo znati okvir, koliko treba dodati ili odbaciti da bi neko prešao cenzus. Papić: Da li se već sad može izneti procena da li će te dve stranke preći cenzus? Lučić: Jedino da gatamo, drugačije ne. Kovačević: Kad bi Lučić nešto sad rekao, deplasirao bi sve svoje znanje i iskustvo u očima onih koji znaju, recimo kao ja, i morao bih da prekrižim čoveka kao iskusnog stručnjaka. Mi sad samo možemo da govorimo o verovatnoćama, i da kažemo da je sve moguće. Papić: Pa, da li je veća verovatnoća da će te dve liste ući ili ne? Kovačević: Ne možemo znati. Nemate elemente da biste izračunali. Očigledno je da sve izrečeno, od strane najpozvanijih i medijski najrelevantnijih stručnjaka i zvaničnika na državnoj televiziji, nije bilo dovoljno da bi glavni mediji u Srbiji, pa čak ni RTS, na kom je pomenuta emisija emitovana, dva dana posle izbora, nedvosmisleno poslali jedinu istinitu informaciju javnosti: da ishod parlamentarnih izbora u Srbiji održanih 24. aprila 2016. još uvek nije konačan, i da, usled ponovljenih izbora i ponovnog prebrojavanja, može doći do bitnih pomeranja, iako se radi o relativno sitnim eventualnim promenama. Umesto, kako je predlagao Uljarević, da mediji spreme javnost da čeka još 15 dana za konačne izborne rezultate, mediji, uključujući i RTS, rade upravo suprotno, rade upravo ono zbog čega bi, po rečima Kovačevića, svaki stručnjak koji bi uradio slično u ovoj fazi izbornog postupka bio trajno diskreditovan: saopštavaju, bez ograde, kako će izgledati budući saziv Narodne skupštine. Posle svega navedenog je sasvim umesno postaviti pitanja: Zašto se sve ovo radi? Ko ima korist od toga? Da li mediji znaju nešto što obični smrtnici, pa čak i članovi RIK-a ne znaju, a neće da podele sa javnošću? Da li je ovo neka nova „briselska čestitka“? Da li se javnosti već sada sistematski servira „najpoželjniji“ projektovani rezultat? I da li će svako odstupanje od „najpoželjnijeg“, odnosno „jedinog validnog“ rezultata, čak i posle usvojenih žalbi ili ponovnog prebrojavanja, biti povod ili okidač za pokušaj šire destabilizacije države? (Uz sve ovo, u utorak 26.4. predveče je RIK objavio „najnovije rezultate“, što je preneto i na RTS i na B-92, na osnovu 98,04% prebrojenih glasova. To ne bi bilo čudno da RIK nije prethodnog dana, u 19:40č, objavio „najnovije rezultate“ na osnovu – 98,56% prebrojenih glasova.I rezultati nisu isti. Na primer, u ponedeljak je, posle više prebrojanih glasova, koalicija Čeda-Boris-Čanak imala 5,03%, a u utorak, posle manje prebrojanih glasova – 5,04%, dok je lista Dosta je bilo u ponedeljak imala 6,03% a u utorak – 6,05%. Za sada nema komentara na ovo čudo neviđeno, ni iz medija, ni iz stranaka, ni iz RIK-a. Kao ni na razlog zašto je, odjednom, praktično stao, pa čak se i „vratio unazad“, proces prebrojavanja preostalih oko 2% glasova, što će neminovno pobuditi sumnje u ceo proces.) Dakle, osim bacanja Cesida pod autobus pred očima najšire javnosti i već poslovičnih optužbi za „nefer izborne uslove“, sada imamo još jedan element koji dovodi u pitanje regularnost ovog, pa i budućih izbornih procesa (ovo je za one koji su uopšte verovali u mogućnost „fer“ izbora u uslovima postmoderne okupacije) u sadašnjem političko-medijskom okviru – koordinirano medijsko projektovanje „konačnih“, odnosno „poželjnih“ rezultata mimo RIK-a. S tim što u ovom poslednjem slučaju, očigledno je, glavni dobitnik svakako nije sadašnja i, najverovatnije, buduća vlast. To je i jedan od razloga zašto SNS, zajedno sa većinom opozicionih stranaka, traži ponovno prebrojavanje svih glasova. Što, opet, nije nikakva garancija da bi „istina“ koja bi se eventualno utvrdila bila opšteprihvaćena. Jer, posle svega navedenog, ko može imati poverenje u bilo šta u ovom matriksu stranaca i stranaka, gde su svi učesnici, po svoj prilici, i saučesnici? Izvor: Fond stateške kulture