Čelni ljudi u kompaniji “Dunav osiguranje” su nam potvrdili da od ovakve vrste zaduživanja, može ipak i nešto da se zaradi. Oni su, naime, naveli da u njihovim Uslovima osiguranja korisnika bankarskih proizvoda usled nemogućnosti otplate u članu 7. stoji da “u slučaju da osiguranik odustane od korišćenja bankarskog proizvoda, bez obzira na razloge, ili ranije otplati kredit, da će osiguravač osiguraniku izvršiti povrat bruto premije osiguranja”.
Zaračunata bruto premija neživotnih osiguranja uključuje sve iznose premija koje su ugovorene u tekućem obračunskom razdoblju za razdoblje najduže do godinu dana, bez obzira odnose li se ti iznosi u celosti ili delimično na kasnije obračunsko razdoblje. Ako se mesečni trošak za osiguranje kreće od 1.500 do 8.000 dinara, to znači da u slučaju da kredit refinansirate u januaru, da će vam za preostalih 11 meseci biti vraćeno od osiguranja, za svaki mesec po najviše 8.000 dinara. Time dolazimo do iznosa od čak 88.000. Međutim, ako ga otplatite kasnije u toku godine, ta svota će biti manja.
Profesor Ekonomskog fakulteta LJubodrag Savić kaže da je ekonomski opravdano i logično da banke ili osiguravajuće kuće vrate deo novca od osiguranja koje se neće koristiti.
– Građanima treba vratiti deo novca od osiguranja u slučaju refinansiranja ili prevremene otplate kredita, ali bojim se da je to u srpskoj privredi teško ostvariva stvar i da od toga nema ništa – zaključuje Savić.
Kao što smo pomenuli, ovo malo koji klijent zna, ali zato ukoliko ne pristanete na osiguranje od gubitka posla, banke neće ni da vam odobre kredit. Na taj način se, kažu, štite od loših kredita.
Prava se od banke do banke razlikuju, a koliko će to što neće morati da brine o otplati jedan vremenski period u slučaju da se razboli ili ostane bez posla, klijenta da košta, naravno, zavisi i od iznosa zajma. I vremenski period koji ne mora da brine opet zavisi od ustanove do ustanove.
Negde su banke te koje pokrivaju troškove osiguranja, ali većina ima ugovore sa osiguravajućim kućama.
Izvor: Telegraf
