Pravda

Ustanovljeno je, takođe, da dugotrajno uzimanje šećera utiče na povećanje zavisnosti. To znači da su ove osobe vremenom primorane da unose sve više šećera kako bi postigle isti stepen zadovoljstva, odnosno da bi izbegli blaži oblik depresije. Istraživači su, takođe, u odvojenoj studiji, zaključili da dugotrajno uzimanje šećera može da izazove poremećaje u ishrani i u ponašanju. Profesor Selena Bartlet, neurolog sa Instituta za zdravlje i biomedicinske inovacije u Kvinslendu, kaže da istraživanje ukazuje na to da bi zavisnike od šećera trebalo lečiti lekovima protiv nikotinske zavisnosti: - Povećani unos prerađenih šećera dokazano direktno utiče na povećanje telesne težine i nivo dopamina: utiče na centre za zadovoljstvo i nagrađivanje u mozgu na sličan način na koji to čine duvan, kokain i morfijum. Eksperimenti sprovedeni na životinjama pokazali su da su jedinke, koje su redovno konzumirale prerađeni šećer, kasnije bile sklonije prejedanju i suočavanju s negativnim neurološkim i psihijatrijskim posledicama po raspoloženje i motivaciju. Studija je otkrila i da lekovi za lečenje nikotinske zavisnosti, koje propisuje FDA, Američka agencija za hranu i lekove, mogu da se koriste u smanjivanju žudnje za slatkišima. - Kao i kod skidanja sa ostalih psihoaktivnih supstanci, nagli prekid uzimanja šećera može da izazove neravnotežu nivoa dopamina, to takođe, može da bude praćeno krizama sličnim onima kod naglog prekida uzimanja droga - objašnjava dr Bartlet. Ovo istraživanje je u suprotnosti sa studijom koju su sproveli istraživači sa Univerziteta u Edinburgu pre dve godine. U toj studiji se navodi da zavisnost od šećera nije biohemijska, već psihološka zavisnost slična kockanju. Naučnici koji su izradili studiju i objavili je u Neuroscience and Biobehavioral Reviews, kažu da nisu mogli da pronađu nijedan dokaz da ljudi mogu da budu zavisni od bilo koje supstance u hrani. Doktor DŽon Menzes, istraživač iz centra za integrativnu psihologiju Edinburškog univerziteta, kaže: - LJudi traže racionalno objašnjenje za svoju prekomernu težinu, i najlakše je za to optužiti hranu. Nutricionisti, s druge strane, savetuju da je uzimanje proteina jedan od načina da "prevarite" želju za slatkišima. Hrana bogata proteinima sporije se vari, čineći vas duže sitima. Proteini ne utiču na brzo povećanje šećera u krvi, kao što to čine ugljeni hidrati i šećeri. Kada birate proteine, birajte zdrave - mahunarke, orašaste plodove, jaja, jogurt sa malim procentom masti. I namirnice bogate vlaknima čine da se duže osećate siti. Takva hrana daje vam više energije i ne podiže nivo šećera u krvi, tako da ne osećate glad ubrzo nakon što ste jeli. Vlakna, dodatno, čuvaju od srčanih bolesti i nekih tipova raka. Izvor: Večernje Novosti