Pravda

Lideri Srpske radikalne stranke i pokreta „Dosta je bilo” nastupaće sa različitih pozicija, ali gotovo podjednako ekstremno u odnosu na vlast. Jasno je i da će se glavna Šešeljeva priča odnositi na krupna nacionalna pitanja, a od Radulovića se očekuje da će najviše „tući” vlast na ekonomskim temama. Pokret DJB je očigledno ostvario veliki uspeh ulaskom u pokrajinski i republički parlament, ali i u skupštine više lokalnih samouprava, koji je tim veći ako se zna da je to učinio delovanjem gotovo isključivo na društvenim mrežama i u direktnom kontaktu s građanima (bez i jedne reklame na televiziji ili zakupljenog bilborda u kampanji). Možda mu je pomoglo i to što je uspeo da nametne svoju priču, a niko nije previše tražio da se izjašnjavaju o velikim nacionalnim temama, kao što su NATO, Kosovo, EU. Ipak, ne beže od toga. Profesor Dušan Pavlović, drugi na republičkoj listi DJB, kaže da je taj pokret protiv ulaska u NATO, kao i priznanja Kosova. „Smatramo da su evrointegracije važne, ali da nisu važnije od uvođenja reda u našoj kući. Ne želimo da neodgovorno ponašanje i korupciju pravdamo evrointegracijama. To Vlada Srbije radi već 16 godina. Pogledajte paradoks: u poslednje četiri godine nivo medijskih sloboda vidno je opao, izvršna vlast ugrožava nezavisne institucije (kao što su poverenik, ombudsman, REM), svakih šest meseci vlada potpisuje tajni ugovor, sudije su preplašene da ne izgube posao, izborni proces liči na cirkus, a mi kontinuirano dobijamo pohvale od EU zvaničnika za takvu praksu. To jednostavno nije normalno”, kaže Pavlović, naglašavajući da su se evrointegracije u Srbiji izvrnule u svoju suprotnost. Uz ocenu da će ovo biti veoma različit parlament u odnosu na nekoliko prethodnih, Neven Cvetićanin iz Instituta društvenih nauka očekuje da će u njemu „leteti perje sa svih strana”. Umnogome upravo zbog radikala i DJB-a, biće to veoma živ parlament, koji će podsećati na one s početka devedesetih, ali i početka 2000. „Ovo će biti neka vrsta vulkanskog parlamenta, koji će na specifičan, teatralan način veoma ojačati kao institucija. Politika će se vratiti u skupštinu”, ocenjuje Cvetićanin. Kako navodi, i pored različitosti svojih politika (SRS predstavlja tvrdu nacionalnu politiku, a DJB je reprezent reformske socijalno-liberalne politike), ove dve grupacije povezuje radikalan pristup i „radikalno” u imenu. To su grupacije koje su veoma borbene i možemo očekivati da budu veoma aktivne. Saša Radulović je potvrdio stav da sa Vučićevom Srpskom naprednom strankom neće nikada sarađivati ni na jednom nivou „jer je Vučić centar korupcije u Srbiji i simbol izbornih manipulacija, partijskog zapošljavanja nesposobnih kadrova, urušavanja nezavisnih institucija sistema i medijskog mraka”. A Pavlović, koji najavljuje da će DJB uskoro postati politička stranka, naglašava da se politički program neće menjati. „Ostajemo verni principima transparentnog trošenja javnog novca. Nećemo sarađivati i praviti koalicije ni sa kim ko ne prihvati te principe. Zalagaćemo se za jaku socijalnu državu i tržišnu ekonomiju. Centar ekonomske politike ostaje domaća privreda i mala i srednja preduzeća”, navodi on. Vojislav Šešelj najavljuje da će radikali u parlamentu kritikovati Vučićevu demagogiju i ekonomsku i socijalnu politiku, javno analizirati pogubnu proevropsku politiku, kao i poteze vlasti u vezi sa Kosovom i NATO-om. Ranije ponašanje radikala, zbog čega ih svi kritikuju, Šešelj opisuje kao „opravdanu reakciju poslanika SRS-a na ponašanje režima”. „Uvek smo dominirali u diskusijama, a kada su nam na silu uskraćivali pravo da govorimo reagovali smo na adekvatan način da bismo alarmirali javnost. Uostalom, šta je trebalo da radimo? Mi ćemo se truditi da skupština u novom sazivu bude pristojnija nego što je bila dosadašnja, time što ćemo podići nivo ozbiljnosti skupštinskih rasprava”, kaže lider SRS-a. Mnogi su već izneli nepovoljne procene posledica povratka desnice, a posebno radikala, u parlament, ali Sonja Liht ih očigledno ne doživljava toliko dramatično. Kako je rekla za RTS, građani su na ovim izborima potvrdili proevropsku opciju Srbije. Direktorka Beogradskog fonda za političku izuzetnost dodala je, prenosi Tanjug, da povratak desnice nije toliko veliki problem ukoliko drugi u parlamentu budu izoštrili svoju argumentaciju debatama. „Parlament ima šanse da bude škola demokratije za celo društvo i u tim debatama većinska koalicija će morati veoma aktivno da učestvuje” rekla je Liht. Ona se nada da će ovakav sastav parlamenta izazvati ozbiljnije i odgovornije debate i da će oni koji su nekada bili skloni da od parlamenta „prave cirkus”, od toga odustati. Prema oceni Nevena Cvetićanina, nastup SRS-a i DJB-a primoraće predstavnike vlasti da budu prisutniji u parlamentu i češće ulaze u rasprave. Reč je o grupacijama koje se dosledno drže svoje priče, a takve su retke kod nas. „Imaju matricu i refren i ponavljaju ga. Okupljene su oko određenih ideja od kojih ne odstupaju (za SRS je to velika Srbija, a za DJB borba protiv partokratije, korupcije). NJihov nastup u skupštini biće opredeljen insistiranjem na tim idejama i dolaziće u sukob sa svima onima koji se tu ne uklapaju”, ocenjuje Cvetićanin, dodajući da je tu pre reč o dva svetonazora nego o dve obične političke partije. Koliko su biračima SRS i DJB bile privlačne zbog svojih politika ili lidera, a koliko su se samo „zgodno” namestili da prikupe takozvane protestne glasove (glasove nezadovoljnih aktuelnom vlašću, ali i odavno poznatom opozicijom, sistemom)? „Za nas su glasale iskrene srpske patriote i građani Srbije koji su svesni beznađa u koje je Srbija dovedena. Na našim mitinzima je bilo dosta mladih ljudi koji su lišeni predrasuda. Oni su nestrpljivi da se problemi reše i nisu spremni da sede i jadikuju nad svojom sudbinom”, ukazuje Šešelj. Dušan Pavlović, pak, ne vidi razliku između protestnog glasanja i biranja za određenu politiku. Kako naglašava, građani polako shvataju da je netransparentnost rada državnih organa i javnih preduzeća izvor korupcije i glavni razlog što danas živimo loše, to jest što sve manje novca izdvajamo za zdravstvo, školstvo, nauku, kulturu, umetnost, rešavanja komunalnih problema... „Građani to jako dobro intuitivno osećaju. Vreme radi za nas”, dodaje on. I Cvetićanin „miri” ove dve stvari. Kaže, glasalo se za SRS i DJB i iz protesta, ali se njihov uspeh može objasniti i trendom vidljivim i u regionu i u Evropi, gde mejnstrim politika sve više gubi prostor. Na predsedničkim izborima u Austriji, recimo, u drugi krug su upravo prošli radikalni desničar i „zeleni”. Izvor: Politika