Pravda

Piše: Dušan Proroković Neka građane ne zavara ogromna podrška koju je SNS sa koalicionim partnerima dobila (milion i osamsto hiljada glasova). To je relativna stvar, koja se najbolje manifestuje u minusu od 27 mandata. Aleksandra Vučića neka ne zavara što ga zapadni zvaničnici tapšu po ramenu, a američki „Politiko” hvali njegovo vizionarstvo u novom mandatu. Tako tapšu i hvale Porošenka svaki drugi dan. U najkraćem, ono što je Vučić uradio nabolje se može opisati starom srpskom poslovicom: klanje vola za kilo mesa! Dobio je Vojvodinu, ubedljivu većinu opština u Srbiji, moći će sa partnerima sa predizborne liste da formira republičku vlast, ali je izgubio sve ostalo. Gledano ka iznutra, on je „izbačen iz ležišta” i ulazi u period vrlo nestabilne vladavine. Od 131 mandata - SNS pripada „svega” 98, a među tih 98 je barem četvrtina „Tominih”. Kako će se ponašati „Tomini” videćemo kada budu raspisani predsednički izbori. Gledano ka spolja, Vučić je izgubio poštovanje i legitimitet. Do toga dolazi i zbog dešavanja posle izbora: prekrajanja izbornih rezultata. Razmišljam već tri dana: šta treba predsedniku Vlade, nesumnjivom političkom lideru u zemlji, da on umesto RIK-a proglašava rezultate izbora? To jednostavno ne sme da se radi. On može da komentariše rezultate, ali ne sme da ih objavljuje. Ako je SNS želeo da saopšti neki rezultat, onda to čini portparol. A već kada je uradio premijer (bivši i budući), onda ne može da saopšti rezultate koji se razlikuju od onoga što će RIK objaviti sat i po kasnije (ionako većinu u RIK čine kadrovi SNS, a predsednik ovog tela je i član Predsedništva SNS). Obrazloženje da je „opozicija pokrala izbore” je smešno, a tvrdnje kako „američki ambasador kroji rezultate” žalosno. Koja smo mi banana država ako jedan ambasador može da nam utvrđuje rezulate izbora? Ako je to istina, Vučić mora momentalno da podnese ostavku! Na kraju, poništavanje izbora na pojedinim mestima je toliko nespretno izvedeno da se ceo proces pretvorio u veliku lakrdiju koja će koštati puno Srbiju i na međunarodnom planu. To i najviše brine, pošto se može odraziti na ukupne prilike u zemlji. Vučić je sada ranjiviji nego ikad i idealna je meta za pritiske Zapada. U izbornoj noći je nekoliko analitičara i upućenih političara spomenulo promenu Ustava. Biće još nekoliko neprijatnih zahteva. I to vrlo brzo. Na kraju, Vučić je svojim ponašanjem proizveo ono što je do nedelje uveče bilo nezamislivo: homogenizovao je opoziciju. Ne samo da je ovu i ovakvu opoziciju bilo nemoguće sabrati, već su neke opozicione partije toliko iznutra bile krhke i nestabilne, da je za njih jednaku opasnost predstavljao ulazak u Skupštinu, taman koliko i neprelazak cenzusa. I unutar opozicionih partija je bilo rasprava da li uopšte izlaziti na izbore pod ovakvim uslovima. Izašlo se, sa ciljem da se institucionalizuje status kroz Narodnu skupštinu. Niko nije spomenuo, makar ni deklarativno, mogućnost preuzimanja vlasti. Realno, svi su očekivali da Vučić pobedi. Znalo se da izbori neće biti fer, da će na Kosovu ponovo glasati svi koji su na spiskovima (izgleda da ima i mrtvih koji su glasali), da će biti manipulacija sa biračkim spiskovima, neravnopravne zastupljenosti u medijima, fantomskih lista i još mnogih čuda. Usput, mogao je da računa i na tradicionalno „prelamanje u glavi” pojedinih opozicionara, pa bi na svojih 131, dobio još 10-tak mandata. Sada je to nemoguća misija. Ukoliko oceni da joj to koristi i ukoliko bude još brljotina oko brojanja glasova, opozicija može odlučiti i da ne ulazi u Skupštinu. Koliko meseci će onda vlast izdržati? Ili će menjati Ustav u zamenu za legitimizaciju statusa? Jedino dobro u svemu je što je Vučić kažnjen na izborima, kao i svi njegovi prethodnici koji su hteli „preko heba pogaču”. Imao je dvotrećinsku većinu, još dve godine stabilne vladavine, prošao bi na lokalu i u pokrajini dobro (ne baš kao u nedelju, ali svakako bi bili ubedljivo prvi), ali mu je to bilo malo. Sada je izgubio mnogo više. I to nepovratno. Samo da ne izgubimo sa njim zajedno i svi mi. Jer, Vučićeve procene su u poslednjih nekoliko nedelja, a pogotovo u poslednjih nekoliko dana bile toliko loše, da moramo biti zabrinuti. Novi izbori će, kako sada stvari stoje, doći pre nego što bilo ko očekuje. Samo, u kojim uslovima će biti organizovani i kako sprovedeni? O tome bismo već sada trebali da razgovaramo. Da se ovo ne ponovi. Da ne dođemo u situaciju kao Albanci pre par godina da nam službenici stranih ambasada sabiraju glasove i proglašavaju rezultate. Izvor: fakti.org