Pravda

Prema informacijama iz briselskih diplomatskih krugova, Hrvatska, jedina članica EU koja još nije dala zeleno svetlo za naredni korak naše zemlje u integracijama, prvo će pokušati da rampu za Srbiju spusti na sastanku Koele, radnog tela za proširenje, planiranom početkom sledeće nedelje. Iako su sve ostale članice saglasne da Srbija otvori poglavlje 23 za vreme holandskog predsedavanja, do kraja juna, oni će insistirati na tome da se to prolongira dok se ne ispune njihova tri uslova. Prvi zahtev Zagreba je izmena zakona o suđenjima za ratne zločine, po kojem možemo da procesuiramo dela počinjena u drugim zemljama bivše Jugoslavije. Međutim, susedi ništa manje ne insistiraju ni na tome da Hrvati dobiju rezervisana mesta u parlamentu i da se poboljša položaj njihove manjine u Srbiji. Zvanični Beograd uzvraća da Hrvati u Srbiji uživaju mnogo veća prava nego naša manjina u susednoj državi, koja ne poštuje standarde EU na koje se poziva. Nije prihvatljiv ni zahtev o izmenama zakona o ratnim zločinima, a za rezervisana mesta za Hrvate u parlamentu potrebno je donošenje novih izbornih pravila, što je nemoguće dok traju kampanja i izborni proces. Nemanja Štiplija, urednik portala "Juropijan vestern Balkans", smatra da će u konsultacijama o otvaranju novih poglavlja, koje će se narednih nedelja održavati u vrhu EU, ključnu ulogu odigrati Nemačka: - Ne bi me iznenadilo ni da Hrvatski sabor usvoji otvorenu preporuku da njihov premijer ne glasa na sastanku evropskih lidera za otvaranje poglavlja. Važno je koliko će Berlin, odakle stižu poruke da je Srbija ispunila uslove, založiti svoj uticaj u EU da se nastavi sa otvaranjem poglavlja. Za Milorada Pupovca, predsednika Srpskog narodnog veća u Hrvatskoj, umesto najava blokade, bolje bi bilo da dve strane sednu i počnu da rešavaju otvorena pitanja. On kaže da i Hrvatska i Srbija treba da sarađuju na ispunjavanju obaveza koje imaju prema EU oko manjinskih prava i suđenja za ratne zločine. Izvor: Večernje novosti