Od Irana, preko Severne Koreje do Rusije, Obamina administracija oslanjala se na sankcije kao omiljeno oružje protiv "neprijatelja" SAD. Ipak, tokom prethodnih godinu dana, američki saveznici sve više osećaju posledice takve politike i izražavaju negodovanje, zbog čega Vašington nema izbora do da preispita svoju omiljenu ekonomsku alatku - da li je previše korišćena, da li postaje neefikasna, ili čak kontraproduktivna.
Kako je američki finansijski sistem motor svetske trgovine, sankcije koje predstavljaju rizik za velike igrače u trgovini uvek predstavljaju opasnost da postanu motiv za zbližavanje američkih prijatelja i protivnika.
"Moramo da balansiramo cene i koristi od sankcija u našu korist", otvoreno je rekao zamenik sekretara Ministarstva finansija SAD Adam Šubin.
NJegov šef, DŽek Lu, upozorio je Kongres u martu da će finansijske transakcije početi da zaobilaze SAD ukoliko "biznis okruženje postane previše komplikovano i nepredvidivo, ili ako se Amerika previše umeša u protok sredstava na globalnom nivou".
"Moramo da budemo svesni rizika od toga da prevelika upotreba sankcije može naškoditi našoj vodećoj poziciji u globalnoj ekonomiji, kao i efikasnosti samih sankcija", rekao je Lu.
Sankcije SAD Rusiji, izazvane ukrajinskom krizom, podelile su američke saveznike u Evropi, koja je već bila pogođena ekonomskom krizom, pre nego što su na red došle ruske kontramere.
Francuski parlament je tako prošlog utorka izglasao neobavezujući dogovor o podizanju sankcija Moskvi. Italijanski delegat u Evropskom parlamentu Debora Bergamini već duže vreme ističe da su sankcije neuspeh koji je Italiju do sada koštao preko 1.25 milijardi evra.
Nova studija Katonovog instituta i Centra za novu američku bezbednost (CNAS) otkrila je čitav niz dokaza u prilog teoriji negativnih efekata sanckcija, čime je izazvala buru pitanja o njihovoj efikasnosti i svrsi.
Ekspert sa Katon instituta Ema Ešford nazvala je sankcije Rusiji "čistim neuspehom" koji je doveo do nestašice hrane, kreditne propasti i "propasti američkih ekonomskih i geopolitičkih interesa".
Širom sveta, američko Ministarstvo finansija sprovodi čak 28 programa sankcija. Neki su uvedeni državama ili regionima, a neki individuama i firmama. Iako većina prolazi neopaženo, osim kod onih koji su sankcionisani, dobar deo programa nije uspeo u svojoj nameri - da spreči odrešenu politiku zbog koje je uveden.
U Severnoj Koreji, koja je pod embargom godinama zbog nuklearnog programa, testovi balističkih projektila vrše se iz meseca u mesec. U Južnom Sudanu, Obamina administracija već neko vreme preti predsedniku Salvi Kiru i vođi pobunjenika Rieku Mačaru zbog nepoštovanja primirja - bez rezultata.
Američke sankcije Somaliji izazvale su neplanirane i katastrofalne posledice. Ekserti tvrde da su restrikcije neuporedivo više oštetile običan narod, nego terorističku grupu Al Šabab zbog koje su uvedene. Na taj način, stanovništvo je sada još podobnije radikalizaciji.
Ipak, najveću pretnju za ugled američke politike embarga, predstavljaju sankcije uvedene Rusiji - državi, firmama, oligarsima i borcima u Donbasu. Osim Francuske i Italije, u Nemačkoj se takođe sve glasnije govori o neophodnosti podizanja sankcija. Ministar Ekonomije Sigmar Gabrijel obratio se prošlog meseca Evropskoj uniji od koje je tražio da do leta "eliminiše sve penale uvedene Rusiji".
Trgovinska razmena između Moskve i Berlina pala je za 12 milijardi evra, naveo je Mihael Harms, predsedavajući rusko-nemačke privredne komore.
Evropski lideri moraće u junu da donesu odluku o produženju sakncija, a iako zvanilnici američkog Ministarstva finansija smatraju da će embargo ostati na snazi. Prema proceni Austrijskog instituta za ekonomska istraživanja sankcije Rusiji koštaće EU više od 92 milijarde evra i čak 2.2 miliona radnih mesta u narednih par godina.
Imajući u vidu da ovi skupi penali nisu mnogo uticali na ponašanje Rusije na terenu, niti na njen BDP, najvažnije pitanje biće - ko je spreman to da plati?
Izvor: Newsweek.rs
