Istorija srpsko-ruskih odnosa izgleda kao klatno na satu, koje ide i vraća se. Ti odnosi imaju mnogovekovnu tradiciju i počinju negde od XIII do XV veka, kada se Rusija nalazila pod tatarsko-mongolskom vlašću. Srpski vladari su podržavali ruski manastir Pantelejmon na Svetoj Gori i pravoslavnu veru i kulturu vizantijskih korena u Rusiji. Srpski religiozni prosvetitelji, kao što je bio Pahomin (Srbin), su obnovili ruski letopisni žanr, ispravljali bogoslužbene knjige i crkvene obrede, a Čamblak je postao rodonačelnik stila ruske duhovne i žitejne literature.
Do početka prošlog veka česta su bila masovna preseljenja Srba u Rusiju. Srbi su služili u Ruskoj armiji, uticali na rusku kulturu i imali svoj uticaj na izgradnju ruske državnosti (posebno za vreme Petra Velikog). I Rusija je u to vreme bila prisutna na našim prostorima, pomažući borbu protiv Turaka, finansijskim ulaganjima u manastire i obrazovne centre, izdavanjem duhovne literature. Tako je i prvi javni sat na svetu postavljen na Kremlju. Kremaljski sat je jedan od najprepoznatljivijih simbola u Moskvi i otkucavao je najvažnije trenutke u istoriji Kremlja. Zna se da ga je montirao srpski monah sa Svete Gore po imenu Lazar Srbin Hilandarac. Istorija postavljanja poznatog sata na Spaskim vratima Kremlja je tesno povezana sa istorijom Kremlja i istorijom Rusije. Sa ovim satom je povezana najslavnija tradicija ruskog naroda. Uz njihove otkucaje je marširala slavna ruska armija, odvijale su se poznate vojne parade. Uz otkucaje ovog sata je Staljin proveo svoju nezaboravnu vojnu paradu 1941 godine, a zvuk zvona su mogli čuti i Nemci koji su gotovo stigli do Moskve. Pod ovim satom se čeka Nova Godina i proslavljaju svi veliki praznici u Rusiji. Kada je postavljen, smatrao se čudom toga vremena, a svedoče i moskovski letopisi, a i minijatura iz XVI veka, na kojoj monah Lazar pokazuje tek postavljen sat knezu Vasiliju Dmitrieviču. 
Naime, srpski monah Lazar je 1404. godine, na poziv Velikog kneza Vasilija Dmitrieviča (sina poznatog kneza Dmitrija Donskog), u blizini hrama Blagoveštenskog sabora (hram Vasilija Blaženog), ugradio prvi moskovski sat na vratima Kremlja. Mehanizam tog sata je činilo tri tega koji su pokretali čekiće za otkucavanje na svakih petnaest minuta, što je u to vreme bila retkost. Jedan od čekića je bio u rukama čovekove figure čiji su zamasi otkucavali pune sate. Sam "ciferblat" je imao crkvenoslovenska slova koja su označavala brojeve: A-1, B-2, G-3.. Sat je ostavio takav utisak na moskovskog kneza, da nije požalio da plati ogromnu svotu novca majstoru iz Srbije. Tako nešto još niko i nigde pre toga nije video. Sat je radio bez prekida i popravke punih 217 godina. Pretpostavlja se da je Lazara Srbina Hilandarca preporučio moskovskom knezu sam Despot Stefan Lazarević, te nije nemoguće da je takvih naprava bilo i u Despotovoj Srbiji. Tako je jedan Srbin čak 200 godina pre Švajcaraca napravio prvi javni mehanički časovnik — i to u Rusiji. Izvor: bastabalkana.com
