Piše: Slobodan Jarčević Reza Pahlevi je obavestio Isu Kalača, da je Muhamed bio samo saradnik tvorca Islama, Sergeja Kalačeda, koji je u literaturu Islama uneo navodne veze Alaha i Muhameda. Zanimljivo je i to što je Kalačedo izgladnjivao jednog belog goluba i hranio ga samo zrnevljem na Muhamedovom ramenu. I kad bi se Muhamed našao na govornici pred velikim brojem ljudi, onda je puštan gladni beli golub, koji mu je sletao na rame. Naravno, to je objašnjavano za anđeosku poruku Muhamedu od Alaha.
Sergej Kalačedo je radio kao hiršćanski monah u Meki. Bio je mlad, zgodan i neodoljive lepote. U takvog momka su se zaljubljivale monahinje i ljubavne veze je imao s mnogima od njih. Zbog ovoga ga je nadležni hrišćanski velikodostojnik, sa sedištem u Rimu, osudio na škopljnje. Kad je Kaločedo ostao be svoje mužjačke odlike – izgovorio je: „Stvoriću veru koja će uništiti Hrišćanstvo“. I u tome je potpuno uspeo. Ono čime je darovao vernice nove vere (muslimanke) su njihove marame. Uneo je u versku literaturu obavezu da muslimanke maramom pokrivaju kosu i lice – želeo je da budu onakve kako su izgledale njegove ljubavnice, hrišćanske monahinje u Meki.
Knjiga Ise Kalača je krcata podacima iz života Muhameda i Sergeja Kalačeda, a, takođe, i podacima o širenju muslimanske vere na podučja oko Saudijske Arabije. Pravo je čudo, kako njeni sadržaji nisu našli mesta u društvenim naukama, a i u verskim tekstovima. Knjigu su ocenili kao veliku vrednost i poznati srpski intelektualci, koji su o njoj napisali predgovore. A to su: Milovan Vitezović, Miroslav Toholj, Radomir Barjaktarović i Žarko Mandić. Još tekstova iz rubrike Autohtonisti pročitajte OVDE. Izvor:Oslobodjenje.rs
