Pravda

Zainteresovani mogu da se prijave najkasnije do 4. maja. Ključni kriterijum u izboru budućeg partnera biće finansijski - iznos koji će ponuditi za 25 odsto akcija. Na izbor će uticati i to koliki procenat suvlasništva u fabrici će država i Akcionarski fond naplatiti posle prodaje. Kada dođe do konačne privatizacije, država uz udeo Akcionarskog fonda, pristaje da spadne na najmanje 50 odsto suvlasništva. - Ukoliko dođe do strateškog partnerstva, ono bi trajalo najviše pet godina - objašnjava Nedeljko Pantić, direktor "Galenike". - Potom bi se išlo u privatizaciju. Budući partner bi postao vlasnik 25 odsto akcija. Država je vlasnik 70 odsto, ali i još 15 odsto preko Akcionarskog fonda. Preostalih 15 je vlasništvo malih akcionara. Najveći problem "Galenike" su nagomilani dugovi. Oni su lane dostigli 220 miliona evra. Državni poverioci će biti dužni da svoja potraživanja konvertuju u kapital fabrike. Sa Vladom će potom potpisati reprogram kojim će se obavezati da će svoja potraživanja naplatiti po isteku strateškog partnerstva. Standardna greška koja se vidi i u primeru "Galenike" je nesposobnost države da upravlja javnim ili državnim preduzećima - smatra Božo Drašković, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji. - To je zato što njima dominatno upravlja politika. Političke strukture postavljaju uprave. Niko normalan ne poklanja lekove. Umesto skrivene ruke tržišta, njima upravlja skrivena ruka politike. Tih sedam miliona evra ništa ne znači za "Galeniku". Ne mogu da verujem da nije bilo moguće postaviti domaći menadžment koji bi sagledao situaciju i preuzeo upravljanje. Ne mislim na dokapitalizaciju. Sindikati se nadaju da bi eventualni strateški partner povećao uposlenost fabrike lekova. - Od strateškog investitora očekujemo da uposli "Galeniku" - kaže Tamara Lalić, predsednik Samostalnog sindikata. - Naš stav je da nema viška radnika, nego da ima manjka posla. I sada svih 1.400 radnika redovno prima platu. Nabavili smo sirovine za čitavu godinu. Izvor: Večernje novosti