Fitosanitarna granična inspekcija uzela je tokom prošle godine na graničnim prelazima 280 uzoraka raznih poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda i poslala ih na analizu prisustva GMO. Među njima, kako „Politika” saznaje, nije bilo slatkiša, a to je i odgovor na najčešće pitanje da li se i u kojoj meri konditorski proizvodi iz uvoza kontrolišu na prisustvo GMO. Ova dilema postala je još izraženija posle vesti da su američki proizvođači hrane „Mars“ i „Kelogs“, neke od svojih najpoznatijih artikala počeli da deklarišu kao genetski modifikovane proizvode. Pomenute kompanije su za naš list objasnile da se GMO sastojci nalaze u slatkišima za američko tržište, dok se za potrošače u Evropi i Srbiji koriste posebne sirovine koje nisu proizvod genetskog inženjeringa.
Na spisku kontrolisanih proizvoda, koje je Ministarstvo poljoprivrede dostavilo našoj redakciji, našli su se na prvom mestu soja i proizvodi od soje – merkantilna soja, sojina sačma, sačma od uljane repice, izolovana belančevina soje, sojino mleko u prahu i napici od soje i sojino brašno. Takođe analizama su podvrgnuti i uzorci pirinča, kukuruza kokičara, gotove smese za pekarske proizvode, kornfleks, flips, musli, testenina od pirinča, pirinčane galete, biljni sir od soje i sarmice od vinove loze sa pirinčem.
– U dva slučaja utvrđeno je prisustvo, i to oba puta kod hrane za životinje, biljnog porekla i izdata su rešenja o zabrani uvoza – kažu u Ministarstvu poljoprivrede.
Srbija je, podsetimo, jedna od malobrojnih zemalja na svetu koja i dalje ne dozvoljava gajenje, uvoz i promet GMO i proizvoda od GMO što je jedan od razloga što i dalje nije članica Svetske trgovinske organizacije. U EU je dozvoljen uvoz GMO hrane, ali svaka zemlja pojedinačno odlučuje o tome da li će uzgajati GM useve. Prema poslednjim podacima dve trećine članica ili 19 zemalja je do sada iskoristilo pravo i donelo odluku protiv uzgoja GM useva za celu ili za deo teritorije.
Opravdana je, dakle, inicijativa potrošača u Srbiji da granične kontrole budu češće, s obzirom na blizinu tržišta na kojima se GMO hrana nesmetano prodaje, bez obaveze da bude i deklarisana.
U Ministarstvu poljoprivrede, međutim, kažu da je reč o skupim analizama i da recimo službena kontrola jednog uzorka pirinča, proizvoda od pirinča ili sojinog brašna košta 9.000 dinara, pa do 20.000 koliko staje analiza kukuruza i proizvoda od kukuruza. Država ima ugovore sa svega četiri laboratorije u Srbiji – SP iz Bečeja, „Biotek” iz Sremske Kamenice, Institut za molekularnu genetiku i genetski inženjering iz Beograda i Institut za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada.
Srbija, u kojoj se iz godine u godinu povećava broj ilegalnih parcela pod GM sojom (u 2014. godini od 49 kontrolisanih parcela čak 45 je bilo pod GM sojom), kako nezvanično saznajemo, planira da uvede restriktivne mere protiv ovih nesavesnih poljoprivrednika. Reč je o ideji da se onima koji su jednom zatečeni u ovoj nelegalnoj radnji uskrati mogućnost dobijanja subvencija. Izvor: Politika
