U duhu ukupne politike Srpske napredne stranke na čijem je težištu medijsko predstavljanje „rezultata“ a ne stvarnost, svedoci smo da se i veoma značajna društvena delatnost na planu odbrane pokušava medijski predstaviti u bitno povoljnijem svetlu od realne stvarnosti. Da bi se poželjna slika učinila dopadljivijom u ovogodišnjoj predizbornoj kampanji angažovan je i poznati novinar i vojni analitičar Miroslav Lazanski. Piše: Zoran Radojičić, koordinator Stručnog saveta za bezbednost Srpskog pokreta Dveri
Ipak, moramo konstatovati da samouvereni i optimistični nastupi gospodina Lazanskog ne mogu prikriti ozbiljne slabosti ključnih dokumenata sistema odbrane i dati odgovore na većinu pitanja koja utiču na sistem odbrane i interesuju javnost. Najpre o služenju vojnog roka. Služenje vojnog roka nije ukinuto, ali već pola decenije ne postoji zakonska obaveza da se regruti upućuju na služenje vojnog roka, već se uput vrši dobrovoljnim javljanjem na raspisani konkurs Ministarstva odbrane. Svake godine se posebnim aktom produžava odluka o neupućivanju regruta na odsluženje vojnog roka. Umesto toga javnost se zavarava pričom da svi koji žele mogu vojni rok služiti dobrovoljno. Prava istina je da godišnji regrutni kontingent (broj zdravstveno sposobnih muškaraca koji mogu biti upućeni na odsluženje vojnog roka) obuhvata oko 30.000 lica. Prošle godine je na obuku u sva četiri uputna roka primljeno oko 2.350 lica (uključujući i nešto preko 10% ženskog pola). Dakle obukom je obuhvaćeno nešto manje od 8% potencijalnih vojnika. Broj prijavljenih za oko tri puta prevazilazi planiranu „kvotu“ Ministarstva odbrane, koja obuhvata tek oko 600 lica po uputnom roku. Da podsetimo kako Strategija odbrane republike Srbije definiše ljudske resurse (nakazni naziv za ljude):
„LJudske resurse odbrane čini demografski potencijal Republike Srbije koji podleže obavezi odbrane i koji je sposoban i obučen za uključivanje u sistem odbrane“. Dakle, u sistem odbrane mogu biti uključeni samo oni koji su za to obučeni. Sadašnji sistem obuke regruta dimenzioniran je za popunu profesionalne vojske i bez vraćanja obaveznog služenja vojnog roka nema ni povećanja borbene sposobnosti vojske ni jačanja odbrambene moći države. Kada je dužina služenja vojnog roka u pitanju gospodin Lazanski tvrdi da je minimalno vreme neophodno za obuku šest meseci. Slažemo se da je šest meseci optimalno vreme za kompletnu obuku ali smatramo da svi građani Srbije nemaju iste afinitete i istu motivaciju za obuku i da je period osnovne obuke (za koju i gospodin Lazanski zna da traje 2 meseca i 21 dan) neophodni minimum za pojedinačnu obuku iz svih neophodnih sadržaja (pešadijsko naoružanje sa nastavom gađanja, ABHO, inžinjerijska i sanitetska obuka….). Kroz ovaj vid obuke MORAJU proći svi zdravstveno sposobni muškarci građani Srbije. Drugi period od 3 meseca bi bio na dobrovoljnoj osnovi i obuhvatao bi vodnu i četnu obuku i osposobljavanje za odgovarajuću vojno-evidencijsku specijalnost u skladu sa potrebama Vojske, stručnom spremom i afinitetima. U ovom periodu vojnicima bi bio priznat radni staž i primali bi odgovarajuću novčanu nadoknadu. Ovako organizovan sistem obuke bi obezbedio njenu obaveznost, racionalnost, sveobuhvatnost i stepenast pristup, a omogućio bi brzo obnavljanje rezervnog sastava ratne armije koja bi morala da broji 3-4% stanovništva odnosno bar 200.000 boraca razvrstanih u 40 jedinica ranga puk-brigada. Samo ovako brojna i struktuisana armija bi mogla da obezbedi realizaciju sve tri misije Vojske Srbije:
- odbrana Republike Srbije od oružanog ugrožavanja spolja (sa težištem na odvraćanju),
- učešće u izgradnji i očuvanju mira u regionu i svetu, i
- podrška civilnim vlastima u suprotstavljanju pretnjama bezbednosti.
Konačno, ni vraćanje obaveznog služenja vojnog roka ni obuka aktivnog i rezervnog sastava ne mogu biti dovoljan garant odbrane ukoliko se ne izmene dokumenta planiranja odbrane i to redom: strategijsko doktrinarni dokument (Strategija nacionalne bezbednosti RS; Strategija odbrane RS i Doktrina Vojske Srbije); dokumenti planiranja (Dugoročni plan razvoja sistema odbrane RS; Strategijski pregled odbrane RS; Srednjoročni plan i program razvoja sistema odbrane) i osnovna dokumenta planiranja upotreba snaga (Plan odbrane RS i Plan upotrebe Vojske Srbije). Sva ova dokumenta sačinjena su u vreme vladavine Demokratske stranke i njenog ministra Dragana Šutanovca i usklađena sa zahtevima „naših prijatelja iz NATO saveza“, a sadašnja vlast ih nije niti stavila van snage, niti bitno izmenila. Upravo zbog ovog kontinuiteta u slabljenju odbrambene moći Srbije i njene nezavisnosti, sadašnjoj vlasti u ostavci ni zvučna imena cenjenih novinara ne mogu pomoći da neuspehe pretvore u pobede. Neophodan je jasan diskontinuitet sa dosadašnjom politikom i praksom i okretanje nacionalnim i državnim interesima koji se mogu ostvariti na mnogo načina (u ekonomskoj, političkoj, kulturnoj… sferi) ali se mogu sačuvati samo unapređenjem sistema odbrane. Izvor: Pravda
Kad ruski ekonomista pročita Nikolaja Srpskog: Evropsko propadanje je davno predskazano 
