3D štampači sada mogu da štampaju gotovo sve: cipele, oružje - pa čak i kosti. Naučnici širom sveta već neko vreme štampaju zamenu za kosti, ali istraživači sa Univerziteta u Frajburgu sada žele da učine veliki korak: sa 3D štampačem žele da štampaju kosti sa krvnim sudovima, jer su tako veće šanse da se odštampani deo tela brzo poveže sa okolnim, prirodnim tkivom. "Ovaj metod bi trebalo da pruži odlučujuću vremensku prednost", rekao je Gunter Finkenceler, šef istraživačkog odeljenja i inženjerstva tkiva klinike za plastičnu hirurgiju i hirurgiju šake u Univerzitetskoj bolnici u Freiburgu. "Implantat bi se relativno brzo snabdeo krvlju i mogao da zaživi."
Kod drugih metoda koje su dokumentovane u medicinskoj literaturi, krvni sudovi moraju da izrastu iz okolnog tkiva. To može da potraje do dve nedelje, ali do tada su mnoga veštačka tkiva odumrla.
Dok Finkenceler, Peter Koltai i njihove kolege zaista budu mogli da štampaju kosti i krvne sudove, biće potrebno vremena. Nedavno su dobili 460.000 evra iz Nemačkog društva za istraživanje (DFG). Tim novcem njihov posao može da se finansira tri godine, počinju za dva do tri meseca.
Prvi korak će biti razvijanje odgovarajućeg štampača. Jedan od problema upotrebe 3D štampača u medicini je to što mašine većinom koriste plastiku. Ona je izuzetno funkcionalna i izdržljiva, ali ljudsko telo je ne podnosi baš najbolje. "Želimo da razvijemo 3D štampač koji omogućava štampanje određenih tečnosti - tzv. hidrogelova - sa ljudskim ćelijama," kaže Finkenceler. "Tako želimo da izgradimo trodimenzionalnu zamenu koštanog tkiva. Ćelije koje želimo da odštampamo su prvenstveno osteoblasti, odnosno ćelije koje izgrađuju kosti. Takođe nameravamo da odštampamo endotelne ćelije, odnosno ćelije koje oivičavaju krvne sudove." 
Ukratko, istraživači rade na 3D štampaču, koji koristi hidrogelove tamo gde obični štampač koristi mastilo. A da telo pacijenta ne bi odbacilo implantat, idealno bi bilo da hidrogelovi imaju ćelije pacijenta. Finkenceler kaže da se u budućnosti mogu koristiti matične ćelije. One su svuda u telu i mogu se dobiti iz masnog tkiva. U laboratoriji istraživači bi onda matične ćelije trasformisali u koštane, a zatim ih dodali u hidrogelove za štampu.
Naučnici u Frajburgu ne očekuju da tokom trogodišnjeg istraživačkog projekta dođu do tačke kada mogu štampati u potpunosti funkcionalnu kost. To je dugoročni cilj koji bi se mogao postići za sedam do deset godina, procenjuje Finkenceler.
Kada se plan ostvari, 3D štampanje bi moglo dati potpuno novo značenje pojmu individualizovane medicine. Rentgen i kompjuterska tomografija bi pružali tačne slike delova kosti koje treba zameniti. Koristeći matične ćelije pacijenta, 3D štampači bi mogli da odštampaju savršeni implantat.
"Ovo je oblast koja ima neverovatno visok potencijal, ne samo za koštano tkivo. To može biti koža ili na primer hrskavica. Kada uzmete u obzir koliko ljudi pati od osteoartritisa, to bi sigurno bila oblast za primenu 3D tehnike."
Jetra iz štampača DŽon Hant ide korak dalje. Direktor Istraživačkog inžinjerskog centra na fakultetu u Liverpulu kaže da će 3D štampači jednog dana moći da odštampaju kompletne organe.
"Oni mogu sve da odštampaju. To je to čudesno kod 3D štampe", Kaže Hant. Mi bi smo čak mogli početi da razmišljamo o štampanju pankreasa, jetre ili slično." Odštampana ljudska jetra! Zvuči kao čista naučna fantastika. Hant priznaje da takva jetra verovatno ne bi bila ekvivalentno dobra kao organ koji bi dobio pacijent na listi za transplataciju. "Morate malo šire da gledate," kaže Hant. "Mi ne moramo direktno štampati celu jetru, kakvu znamo. Mi možemo štampati nešto, što radi poput jetre, ali ne izgleda kao jetra."
Veliki plus: Pacijent ne mora godinama čekati na transplantaciju. Verovatno bi potrajalo dok štampani organ počne da funkcioniše u telu, ali je to ograničen vremenski period, kaže Hant. Ako ste na listi čekanja za transplantaciju, ne znate kad će te dobiti novi organ. Kada fokus je stavljen na osnovne karakteristike jednog organa, to bi čak moglo da dovede do poboljšanja: "To ne mora da bude tako komplikovano", rekao je Hant. "Stare mape gradova, na primer, su ukupno gledano komplikovane, sa ulicama kao krivudavim krvnim sudovima. Karte novih gradova su linearne, sa pravim linijama i pravim uglovima, a sve je neverovatno efikasno."
To bi moglo da važi i za štampane organe. Ali, više o tome ćemo moći da kažemo verovatno za sedam ili deset godina. Izvor: Dojče vele
