Pravoslavna crkva i vernici 12. maja po gregorijanskom kalendaru slave Svetog Vasilija Ostroškog, velikog čudotvorca čija su čudotvorna dela poznata i izvan granica Srpske pravoslavne crkve. NJegovo sveto telo u celosti počiva u ostroškoj isposnici, nepodložno zakonu truljenja, više od trista godina. Crkvica u kojoj leže mošti ostroškog sveca ispunjena je prijatnim mirisom, koji zadivljuje svakog poklonika. Činjenica netruležnog tela ovog velikog svetitelja, predstavlja fenomen za sebe, koji ljudi nazivaju čudom. Ovaj se fenomen jedino može shvatiti i objasniti svetim životom ostroškog sveca. A život svetog Vasilija bio je zaista život u Bogu. Još veće čudo i dokaz svetiteljstva svetog Vasilija jeste čudotvorna moć njegovog tela. On, koji je u svom zemaljskom životu više ličio na anđela nego na čoveka, uzdigao je svoj duh do prestola Božjeg, a svoje telo obesmrtio. To sveto telo bilo je za vreme zemaljskog življenja hram Duha Svetoga, a posle rastanka sa dušom, postalo je riznica blagodati. Svetog Vasilija je u našoj srpskoj crkvi Gospod odredio za posebnu misiju, za pomoćnika i iscelitelja svih nevoljnih i bolnih, koji sa čvrstom verom i ljubavlju dolaze i pristupaju mu kao velikom čudotvorcu.

I danas je ostroška isposnica, svojevrsna Vitezda, banja isceljenja, u kojoj mnogi: bolesni, hromi, zgrčeni i umobolni nalaze milost Božiju i odakle svojim domovima odlaze zdravi i dušom i telom. Ne mogu se izbrojati razna čudesa, koja je Gospod preko njega učinio i koje svakim danom čini i pokazuje nad svakim onim koji dolazi i traži pomoć posredstvom ovog velikog svetitelja, jerarha i učitelja, i podvižnika pravoslavne vere.

Mnogi veruju da će, ako se zavetuju da će na svetog Vasilija otići na Duhove u manastir Ostrog, njihova, ili bolest nekog njima bližnjeg, nestati 'kao rukom odnesena'. Ako rešite da potražite pomoć ovog sveca, od sutra treba da počnete strogi post koji će trajati sve dok na Trojice ili Duhove ne odete na Ostrog i tamo se pričestite. Ako poznajete osobu koja se sprema na ovakvo putovanje, trebalo bi da joj odnesete ulja, tamjana i pamuka da sa sobom ponese i da to ostavi kod sveca 'da prenoći'.

Često se događa da se zavetuju i katolici i muslimani, jer su na ovim prostorima svi odavno uvereni u velike čudotvorne moći svetog Vasilija, pa se tako veruje da stvari koje prenoće kod njegovih moštiju leče sve bolesti. Zbog toga pamuk, ulje i tamjan koji su nošeni na Ostrog treba čuvati za 'ne daj Bože'.

Život svetog Vasilija

Sveti Vasilije rođen je u selu Mrkonjić u Popovom polju 28. decembra 1610. godine od roditelja Petra i Anastasije Jovanović. Na rođenu je dobio ime Stojan. Iako su bili siromašni, Jovanovići su važili za pobožnu porodicu koja redovno posećuje sva bogosluženja. Kao mladić, Sveti Vasilije je boravio u manastiru Vavedenje Presvete Bogorodice u Zavali, jer se tada obrazovanje moglo steći samo u manastirima. Pošto mu se dopao život u manastiru, odlučio je da se zamonaši. Međutim, pošto je još bio mlad, predložili su mu da preispita svoju odluku. Iz manastira Zavala odlazi u manastir Tvrdoš, gde je odlučio da se zamonaši. Na monašenju je dobio ime Vasilije, po uzoru na Svetog Vasilija Velikog. Ubrzo posle monašenja odlazi u Crnu Goru kod cetinjskog mitropolita Mardarija, međutim, ubrzo je došlo do sukoba zbog koga je Vasilije morao da napusti Cetinje. Naime, Papa je poslao jezuite u ove krajeve da iskoriste teško stanje u narodu kako bi ih preobratili sa pravoslavlja u rimokatoličku veru. Vasilije je prepoznao opasnost koja vreba od jezuitskih sveštenika i uporno ukazivao na to mitropolitu Mardariju, ali ovaj nije želeo da se suprotstavlja rimskim izaslanicima. Zbog borbe protiv unijata, mladi monah Vasilije postao je cenjen u narodu, a mitropolit Mardarije je odlučio da ga protera sa Cetinja. Narod se protivio ovakvoj odluci, ali Vasilije nije želeo da nastavlja sukob u Crkvi, te je odlučio da se dobrovoljno vrati u Tvrdoš. Odlučio je da obilazi hercegovačka sela i pomaže ljudima koji su tada živeli teško pod turskim ropstvom, a zbog njegovog načina života mnogi su ga tada poredili sa Svetim Savom. Ubrzo je pao u nemilost Turaka, pa je morao da beži u Rusiju. Pošto je proveo neko vreme tamo, vratio se u Tvrdoš sa dosta hrane i novca, koji je uspeo da skupi, a zatim ga podelio sa narodom po Hercegovini. Potom odlazi na Svetu Goru gde provodi godinu dana kako bi se dodatno obrazovao i produhovio. Po povratku sa Svete Gore, Vasilije je postavljen za mitropolita onogoškog, sa sedištem u Onogoštu (Nikšić). U to vreme Turci su počeli još više da muče i pljačkaju srpski narod, Vasilije je morao da se skloni i pod planinom Zagaračom napravio je keliju gde je živeo i molio se. Predloženo mu je bilo da se prebaci u manastir Ostrog, koji je bio dobro utvrđen i sklonjen daleko od puta, kako Turci ne bi mogli da upadnu. Pošto je konačno dočekao da u miru vodi svoju mitropoliju, uspeo je da proširi bratstvo manastira Ostrog i obnovi nekoliko crkava. Upokojio se 1671. godine u svojoj keliji iznad ostroške isposnice. Iz stene pored koje se upokojio, kasnije je izrasla jedna vinova doza, iako u steni nema ni malo zemlje.

Narodna verovanja i čudesa sveog Vasilija

Ubrzo posle njegove smrti, ljudi su počeli da dolaze na njegov grob kako bi se iscelili i našli utehu. Bio je smatran za svetitelja još tokom života, a kako je vreme odmicalo posle njegove smrti, kult je sve više i više jačao. Iako se sveci ne porede, Sveti Vasilije Ostroški se smatra za jednog od najvećih svetitelja u SPC, jer njegove mošti obilaze hiljade vernika svakodnevno, a svakog 12. maja manastir Ostrog bude premali da primi sve vernike koji dođu na poklonjenje. Nekoliko narodnih verovanja vezano je za ovog svetitelja, a možda i najzastupljenije jeste da Sveti Vasilije Ostroški svake noći ustaje iz kovčega i šeta po stenama. U prilog tome ide i činjenica da su tokom godina i vekova mnogi sveštenici svedočili kako ujutru vunene čarape na nogama Svetitelja budu pocepane, iako su uveče obučene čitave. Zbog toga, svako ko dolazi na poklonjenje u Ostrog obavezno nosi jedan par vunenih, belih čarapa. Izvor: Telegraf/Pravda