U tekstu pod naslovom "U Srbiji 334 preduzeća iz zemalja sa crne liste EU" navodi se da Evropska unija uvodi registar krajnjih vlasnika firmi, kako bi sprečila izbegavanje plaćanja poreza i pranje novca preko of šor zona, što će u budućnosti imati posledice i po Srbiju. Poslovanje firmi registrovanih u of šor zonama nije nelegalno, ali se one često zloupotrebljavaju za prikrivanje imovine, izbegavanje plaćanja poreza i pranje novca. Evropska unija (EU) je zbog toga sastavila crnu listu of šor zemalja, na osnovu informacija koje su joj dostavljale države članice. Na cnoj listi Unije, objavljenoj sredinom prošle godine, nalazi se 30 zemalja označenih kao "zone koje ne sarađuju". Trenutno je vlasništvo 334 firme iz Srbije, kako se tvrdi u tekstu CINS-a, skriveno u nekoj od zemalja sa crne liste EU.

Prema podacima Agencije za privredne registre, najviše of šor vlasnika srpskih firmi registrovano je na Britanskim Devičanskim Ostrvima - 147, slede Panama sa 35 i Lihtenštajn sa 33. Prema navodima CINS-a, u Andori su registrovana četiri of šor vlasnika srpskih firmi, u Monaku 4, u Gernziju 3, na Sejšelima 19, Liberiji 6, Mauricijusu dve, u Hong Kongu 15, Brunejima tri, na Maršalskim Ostrvima 9, Nijueu jedna, u Belizeu 22, Bahamima 12, na Svetom Vinsentu i Grenadinima 9, Svetom Kristoforu i Nevisu pet, Kajmanskim ostrvima četiri, i u Angvili jedna. Među srpskim firmama, koje su kupili vlasnici skriveni u nekoj od of šor zona sa crne liste EU, autor teksta navodi, najstarije je srpsko preduzeće za proizvodnju, distribuciju i prikazivanje filmova "Beograd film", koje je tokom 2007. godine kupio Nikola Đivanović za nešto više od tadašnjih devet miliona evra.

Kako dodaje, kasnije se ispostavilo da je iza kupca bioskopa zapravo bila mreža of šor preduzeća - a iza njih Đivanovićeva firma sa Bahama i grupa bivših rukovodilaca Beograd filma.

Poreski rajevi uništavaju siromašne

Poreski rajevi nemaju nikakvu svrhu u globalnoj ekonomiji, već jednostavno da povećaju nejednakost koja vlada među bogatima i siromašnima, upozorava oko 300 vodećih svetskih ekonomista. U otvorenom pismu svetskim liderima, ekonomisti, među kojima je i dobitnik Nobelove nagrade Agnus Deaton, navodi se da će od poreskih rajeva nesumnjivo korist imati bogati pojedinci i multinacionalne korporacije. Kako se navodi, njihova korist će ići na račun drugih. Pismo iza kojeg stoji humanitarna organizacija Oksfam, napisano je neposredno pre anti-korupcijskog samita u Londonu gde će se okupiti političari iz 40 država, ali i predstavnici Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda. Oni tvrde da je u najsiromašnijim zemljama najviše zastupljena politika izbegavanja poreza i da na taj način te države gube oko 170 milijardi funti godišnje. "Apelujemo da iskoristiti anti-korupcijski samit koji se održava ovog meseca u Londonu kako bi napravili značajne poteze u pravcu okončanja ere poreskih rajeva", stoji u otvorenom pismu. "Postojanje poreskih rajeva ne doprinosi ukupnom globalnom bogatstvu ili blagostanju, one nemaju nikakvu ekonomsku svrhu", navodi se dalje. "Iako od ovakve postavke korist mogu imati samo bogati pojedinci i multinacionalne kompanije, ta korist je naračun drugih i služi za uvećanje nejednakosti." Ova grupa, koja obuhvata 47 ekonomista sa britanskih univerziteta, pozvala je svetske vlade da "skinu veo tajne koji okružuje poreska utočišta", te su posebno izdvojili Veliku Britaniju. Oksfam navodi da je više od polovina kompanija koje predstavlja Mosak Fonseka, advokatska kancelarija koja je uključena u aferu Panama Pejpers, smešteneo u britanskim prekookeanskim teritorijama, kao što su Devičanska ostrva. DŽefri Saks, direktor na Univerzitetu Kolumbija i savetnik generalnog sekretara UN Ban Ki Muna kaže da se poreski rajevi nisu stvorili sami od sebe, već da su izbor vodećih vlada, kao što su Velika Britanija i SAD. On dodaje da su vlade država u direknom partnerstvu sa velikim finansijskim, račuvodstvenim i pravnim institucijama koje šalju novac u poreske rajeve. Izvor: Tanjug/Independent/Blic