Pravda

Prošlo je pet godina od kako Marija Simić više ne radi u Juri u Rači, a isto toliko vremena je prošlo od kada se njena tužba protiv ove južnokorejske kompanije razvlači po sudovima u Srbiji. Trenutno predmet "Marija Simić protiv Jure" je na Ustavnom sudu Srbije, i teško je predvideti ishod. Sudeći prema odlukama Osnovnog i Apelacionog suda u Kragujevcu, kasnije i Vrhovnog kasacionog, Marija Simić iz Rače nije trpela zlostavljanje, odnosno njena tužba odbačena je jer se sudu obratila tek nakon što je ostala bez posla u fabrici. "Šest meseci sam provela u fabrici i za to vreme svi smo trpeli zlostavljanje poslodavaca, menadžera, uskraćivano nam je bolovanje, nismo mogli ni dan za to da dobijemo, radili smo pod temperaturom, a kada pitamo liderku da li možemo da idemo u toalet, ona nas pita da li je u pitanju tvrda ili meka stolica. Ako je tvrda, onda vam kaže da možete da sačekate", rekla je Simićeva za dnevni list Danas, isto što i na svedočenju pred sudom u Batočini pre pet godina. Ona, ali i još dva svedoka, potvrdili su sudu da su uslovi za rad u Juri u Rači bili vrlo teški, da su bili izloženi stalnim pretnjama otkazom, dok su žene direktno nadređenoj morale da dostave datume svog mesečnog ciklusa, kako bi znali kojim će to danima da idu češće u toalet. "U hali u kojoj smo radili bilo je leti i po 50 stepeni Celzijusa, kao u rerni, a nama nije bilo dozvoljeno da skinemo prsluke ili čarape kako bi nam bilo lakše. S druge strane, neki od menadžera su bili bez čarapa, a nama su govorili da to nije dozvoljeno i da je to kodeks ponašanja u firmi. Osim toga, morali smo da nosimo vodu od kuće, kako ne bismo gubili mnogo vremena na odlaske po vodu u firmi", ističe Simićeva, koja je otkaz dobila, kako tvrdi, nakon što je došla sa bolovanja. U svedočenju nekoliko bivših radnica Jure u Rači, navode se slične stvari o kojima se pisalo u nekoliko navrata poslednje dve nedelje. Izvor: Danas