Pravda

Ovaj žurnal navodi da je američki Stejt Department krajem decembra prošle godine objavio novu seriju od 3000 imejlova Klintonove, koji sadrže eksplozivne dokaze o ratu u Libiji: priznanje da pobunjenici čine ratne zločine, da unutar Libije od samog početka antivladinih protesta deluju posebni instruktori za specijalne operacije, da unutar opozicije deluje Al Kaida, da zapadne zemlje vode spletke oko pristupa libijskoj nafti, kao i da Gadafijeve zlatne i srebrne rezerve prete evropskoj valuti. Hilarini odredi smrti Mnogi od iznetih podataka koji su označeni kao strogo poverljivi se mogu naći u mejlovima koje je Hilari Klinton slao njen informator Sidni Blumental. U njima se može pročitati da su na meti pobunjenika posebno bili crnci u Gadafijevim snagama, koji su ubijani po kratkom postupku, a da je crno stanovništvo Libije i radnici iz podsaharske Afrike bili optuživani za bliskost sa režimom i bili meta ratnih zločina. NJihove zajednice su bile podvrgnute mučenjima i pogubljenjima, koji su pravdani osvetom, a njihovi gradovi etnički čišćeni. Tako je na primer iz grada Taverga u avgustu 2011. isterano oko 30.000 crnih i „tamnoputih“ Libijaca , nakon njegovog osvajanja. Portal Forin polisi žurnal komentariše da se čini da je Hilari Klinton bila lično upoznata sa zločinima koji su počinili borci protiv Gadafija i mnogo pre nego što su se desili neki od najgorih genocidnih zločina. Mejlovi Blumentala takođe potvrđuju ono što je od ranije poznato, tj. da su specijalne snage obučavale pobunjenike povezane sa Al Kaidom. Blumental potvrđuje da su britanske, francuske i egipatske jedinice za specijalne operacije mesec dana posle početka antivladinih protesta vršile obuku libijskih militanata duž granice sa Egiptom i u predgrađima Bengazija. Do 27. marta, kada se desio navodni “narodni ustanak” spoljni operativci su već „nadgledali dotur oružja i opreme pobunjenicima“, uključujući „naizgled beskrajne količine jurišnih pušaka AK 47 i municije.“ Libija kao pretnja interesima Francuske Meil koji je upućen Hilari Klinton u aprilu 2011. osvetljava ciljeve Francuske, koja je predvodila napad na Libiju. U tom pismu se navodi više razloga za aktivnu ulogu Pariza: da se zadobije veći deo u iskorišćavanju libijske nafte, da se osigura francuski uticaj u regionu, da se povećati ugled Sarkozija u zemlji, učvrsti uticaj vfrancuske vojne sila u regionu, i da se spreči Gadafijev uticaj u predelima koje Pariz smatra „Frankofonskom Afrikom“. Poduži deo ovog pisma govori o velikoj pretnji Gadafijevih rezervi zlata i srebra (143 tona zlata, i sličan iznos srebra) za francuski franak, koji cirkuliše kao glavna valuta u pomenuti afričkim zemljama. U mejlu se navodi Gadafijev plan da iskoristi svoje zlato i srebro za uspostavljanje pan-afričke valute na osnovu libijskog zlatnog dinara, koji bi pružio zemljama “Frankofonske Afrike“ alternativu za franak. Prema obaveštajnim podacima Gadafijevo zlato i srebro je procenjeno na više od 7 milijardi dolara. Francuski obaveštajci su otkrili ovaj plan ubrzo nakon pobuna počela, To je bio jedan od faktora koji je uticao da predsednik Nikola Sarkozi donese odluku da Francuska napadne Libiju, jer se javio veliki strah da će Libija sa novom pan-afričkom valutom dovesti Severnu Afriku na visok stepen ekonomske nezavisnosti. Zato je libijska inicijativa da takmiči sa evropskom valutom kroz lokalnu alternativu morao biti sprečen vojnom agresijom, zaključuje Forin polisi žurnal. Izvor: Kurir / Iskra