Kubanska raketna kriza u oktobru 1962. godine bila je tačka u kojoj se svet najviše približio Trećem svetskom ratu, koji bi bio nuklearni. Nakon potvrde NATO saveza da će poslati nove snage i tehniku u baltičke zemlje i Tursku, poslanici druge najjače političke stranke u Rusiji, Komunističke partije, predložili su razmeštanje ruskih projektila na Kubi. Oni, ali i još neki poslanici i stranke, traže ponovo otvaranje ruske špijunske baze u Lurdesu, nedaleko od Havane.
Cilj ovakvih zahteva jeste da se na adekvatan način odgovori američkim planovima koji ugrožavaju Rusiju i njene saveznike. Zastupnici u ruskoj Dumi Valerij Raškin i Sergej Obukov poslali su predlog predsedniku Vladimiru Putinu, ministru spoljnih poslova Sergeju Lavrovu i ministru obrane Sergeju Šojguu. To je bila reakcija na vesti da Amerikanci uskoro nameravaju da razmeste višecevne raketne bacače "HIMARS" u jugoistočnu Tursku.
Zbog svog relativno dugog dometa (oko 500 kilometara) "HIMARS" sistem mogao bi da predstavlja pretnju državama koje su u savezu sa Rusijom. Prema mišljenju jednog broja vojnih analitičara, sa ciljem zaštite, Rusija treba da preduzme odgovarajuće recipročne mere. Zagovornici ruskog vojnog odgovora smatraju da na Kubi treba rasporediti lansirne sisteme analognog, pa čak i većeg dometa.
Još je preporučljiviji asimetričan odgovor Vašingtonu u vidu obnove radarskog sistema u Lurdesu, navode oni. Bilo kakva mogućnost eventualnog ponavljanja kubanske krize izaziva zabrinutost na Zapadu. Vojni i analitički portali ocenjuju da, koliko god takav rasplet događaja zvučao nestvarno, zbog loših odnosa Moskve i Vašingtona, postoji mogućnost da ruska razorna oružja budu postavljena na Kubi.
Izvor: Srna.rs
