Piše: LJuban Karan Međutim, ove godine nije u pitanju samo medijski spektakl, jer vizuelne i druge poruke koje su poslate sa ove manifestacije imaju ambiciju da promene nešto u globalnom odnosu snaga između Rusije i NATO. Poruke su tako snažne i jasne da je ova parada sasvim drugačija u odnosu na sve druge. Značaj parade nije umanjio ni potpuni bojkot zemalja Zapada. Iako nikoga od lidera i zvaničnika sa Zapada nije bilo na tribinama ispod Kremlja, svi svetski mediji su svoje kamere usmerili na aktere ove velelepne ceremonije. Oči celog sveta bile su usmerene na postrojene vojnike i borbenu tehniku, kao i na predsednika Putina i njegove goste. Među gostima je bilo bar dvadesetak šefova država, među kojima i predsednik Kine, Indije, Egipta i Kube. Prisutan je bio i generalni sekretar UN Ban Kimun. Dan pobede je u Rusiji najveći praznik, a nakon ove parade potpuno je jasno da će to i ostati. Puni sjaj i značaj Danu pobede nad fašizmom potpuno je vratio predsednik Putin. Zna se da on, pored opštih razloga za tako nešto – ogromnog broja žrtava i teškog stradanja i patnje ruskog naroda od fašista – ima i lične razloge: brat mu je umro mlad u opkoljenom Lenjingradu a otac mu je ranjen prilikom odbrane ovog herojskog grada. Da Rusi ne dozvoljavaju ničemu i nikome da umanji slavu njihovih predaka, najbolje se videlo po tome što je 160.000 ljudi ponosno i razdragano nosilo slike svojih očeva i dedova u povorci koja je defilovala centrom Moskve. Osnovna poruka koja je poslata slikom, tekstom, najavama, govorima i drugim javnim istupima, pre, za vreme i nakon održavanja vojne parade u Moskvi usmerena je u tri pravca – poruka svetskoj javnosti, poruka Zapadu i NATO i poruka sopstvenom narodu. Poruka svetskoj javnosti može se protumačiti ovako: bili smo i ostaćemo svetska vojna sila koju niko ne može poraziti. Poruka Zapadu i NATO je najvažnija i najpotpunija, i može se razumeti ovako: dobro razmislite, niste jači i nikada nećete biti; odlučniji smo nego ikada ranije da branimo Rusiju i ruske interese svim sredsvima kojima raspolažemo, a ona nisu mala. I poruka svom narodu, kratka i jasna: budite bezbrižni, ali i spremni, odbranićemo se, a imamo i čime. Ima tu još sijaset sporednih poruka koje su isto tako jako važne: uspešno su realizovani mnogi vojni projekti; unapredili smo konvencionalno oružje kopnene vojske; unapredili smo avijaciju; unapredili smo mornaricu i nuklearni arsenal na podmornicama; modernizovali smo nuklearne snage i svemirsku tehnologiju; homogenizovali smo naciju i motivisali je za odbranu; uvodimo nove borbene sisteme; potpuno smo uvežbani i utrenirani i ne možete nas zateći nespremne, itd. I tako redom, dug je spisak poruka koje se šalju celom svetu, posebno onima koji imaju agresivne namere prema Rusiji, ali i svom narodu, koji je potpuno informisan o ugroženosti Rusije.

Zabrinuti zapadni stratezi

Ako je demonstracija mogućnosti ruskog oružja u Siriji zabrinula zapadne stratege, nakon ove parade zabrinuti su na kvadrat. Nije se baš moglo pretpostaviti da će jedna vojna manifestacija, pa makar i tako grandiozna kao moskovska vojna parada, direktno i trenutno korigovati procenu situacije i geostrateški odnos između dve najveće svetske sile, ali to se upravo događa. Zapad već kritikuje sopstvene procene i planove, a počeo je ozbiljno da sumnja i u svoju obaveštenost. Nakon dugog posthladnoratovskog perioda, kada su ruske tajne isplivale na površinu i kada su se prodavale kao krompir na akciji u megamarketu, NATO ponovo doživljava iznenađenja u pogledu unapređenja efikasnosti i modernizacije ruskog oružja. Pojedini važni tajni vojni projekti ostaju tajna do realizacije. Nesumnjivo da je Putin, kao iskusan bivši obaveštajac, tome doprineo. U svemu tome ima i simbolike. Kako je legendarni tenk T-34 iz 1940. godine bio iznenađenje za Nemce, koji su po pitanju oklopnih jedinica bili neprikosnoveni, tako je sada famozni tenk pete generacije „Armata“ iznenadio Zapad. Nemci u Drugom svetskom ratu nisu očekivali da slomljena i takoreći poražena Rusija (SSSR) napravi tako moderan i pokretljiv tenk, koji će uspešno neutralisati njihovu tehničku prednost, pa i vanserijske „Tigrove“. Dovoljno je navesti samo jedan mali insert iz memoara maršala Žukova da bi se videlo čime su se u početku Rusi suprostavljali nemačkom oklopu: „Na venevskom pravcu gde su se branile 413. i 299. streljačka divizija iz stava 50. armije, nastupale su 3, 4, i 17. neprijateljeva tenkovska divizija. Probivši našu odbrambenu liniju, ta grupa je zauzela rejon Bolohovo – Dedilovo. U rejon Uzovaje hitno smo prebacili 239. streljačku i 41. konjičku diviziju da bismo organizovali protivakciju“. Rusi su se pešadijom i konjicom suprostavili tenkovima. Naravno da su Nemci bili iznenađeni kada su se masovno pojavili moćni T-34, velikih manevarskih sposobnosti. Imaju Rusi tradiciju brzog jačanja i modernizacije vojnog potencijala kada se nađu u velikoj opasnosti. Slična situacija dešava se i danas, jer se Rusija našla u raketnom poluokruženju i pred agresivnim nastupom NATO. Sada je Zapad iznenađen mnogim novinama u Ruskoj armiji. Posebno ih je iznenadio potpuno novi ruski pristup oklopnoj tehnici. U čemu je stvar i zašto je u pitanju veliko iznenađenje? Šta to NATO nije očekivao?

Promena ideje ruske vojske

Dobro se zna da Rusi nisu toliko polagali na udobnost i bezbednost svojih vojnika i oficira koliko je tome posvećivana briga na Zapadu. Rusi su više išli na to da sve bude pouzdano i efikasno. Da bi ovo bilo jasno, dovoljno je pogledati i uporediti kokpite i sedišta starih ruskih i zapadnih aviona ili običnih putničkih kamiona i vozila. Odakle sada odjednom da Rusi toliko pažnje posvećuju bezbednosti posada u novom tenku? Kako se desilo da oni prvi usavrše bezbednu kapsulu, iz koje se daljinski upravlja i tenkom i vatrom iako su neki drugi imali takve ideje pre Rusa? Posadi ovog tenka nije ugrožen život ni kod direktnog pogotka. I ne samo to, u najavi je nešto mnogo gore i opasnije za ruske potencijalne protivnike. Najava daljinskog upravljanja vatrom i tenkovima bez posade. Za očekivati je bilo da se tako nešto pre pojavi u NATO armadama. Zato su se zapadni stratezi, tehnolozi i elektroničari zabrinuli jer su shvatili da ih je Rusija u ovom tako važnom segmentu kopnenih dejstava prestigla. Nikome ko je služio vojsku ne treba objašnjavati koliko je to važno. Rusija sada ima potpuno drugačiji pogled i odnos prema vojnoj tajni od SSSR. Sada su projekti tajna dok se ne realizuju, nakon čega se objavljuju i prikazuju, kao faktor odvraćanja od agresije. Mogućnosti novog oružja se ne čuvaju kao iznenađenja kada do sukoba dođe, nego se prikazuju i demonstriraju kako do sukoba uopše nebi došlo. Jer, ako bi do takvog sukoba koji ugrožava Rusiju stvarno došlo, on ugrožava ne samo Rusiju nego opstanak čovečanstva. Uostalom, u današnje vreme, tajnost više i nije moguća kada se ovim tenkovima počnu popunjavati oklopne jedinice Ruske armije, što neposredno predstoji. Spisak unapređenja i novina prikazanih na paradi je zaista dugačak. Prikazana su nova pešadijska vozila na novoj platformi, novi samohodno atiljerijsko oruđe „Koalicija-SV“, pešadijsko borbeno vozilo „Kurganec-25“ bazirano na platformi „Armata“, novi transportni atiljerijski sistem visoke preciznosti i drugo. Kod preleta aviona i helikoptera različite namene, od transportnih do borbenih, od kojih neki figuriraju kao najbolji na svetu, najviše interesovanja su izazvali već čuveni SU-30 i SU-35. Na ovoj paradi malo je toga prošlo Crvenim trgom ili ga nadletelo a da nije potpuna novina ili značajno modifikovano i unapređeno. Što se tiče nuklearnog naoružanja, možda i nije važno šta su Rusi provozali Crvenim trgom, „Iskander M“, „Topolj M“, „Jars“, novi „Sarmat“ ili nešto drugo. Nije važno ni koliko su zanovljene i unapređene interkontinentalne i druge balističke rakete koje nose nuklearne bojeve glave, kada već postojeći arsenal može višestruko uništiti svet. Šta bi tu trebalo biti važno – da li svet mogu uništiti četiri ili samo tri puta? NATO „kišobrani“ koji bi navodno trebalo da zaštite pripadnike ove alijanse su obična obmana. To je smišljena prevara da bi svi pohrlili pod kišobran jer je navodno jedino pod njim sigurno i bezbedno. Kod nuklearnog naoružanja jedino je bitno, a to zapadu najviše smeta, što se Rusija u svojoj doktrini nije odrekla da će u samoodbrani prva upotrebiti nuklearno oružje. To je potvrđeno i na ovoj paradi.

Strah i bes američkih generala

Parada je poslala još jednu poruku – o stvaranju takve klime i raspoloženja kod ruskog naroda koja je vrlo slična onoj kada su se Nemci našli pred vratima Moskve. Svakome ko dobro prouči odnos snaga i tehnike u tim presudnim danima Drugog svetskog rata jasno je da odlučujući faktor nije bilo oružje (koje je u tom trenutku bilo nemačka prednost), nego neverovatna volja i snaga da se Moskva odbrani. Ova moskovska parada jasno pokazuje i tu mobilizaciju ljudskog potencijala oko čvrste rešenosti da se Rusija brani. Trebalo bi samo kamerom prošarati preko učesnika i gledalaca parade koju ove godine pored najveće grandioznosti karakteriše najveća odlučnost. Trebalo bi porazgovarati sa običnim ljudima i poruka postaje jasna. Ako sve to može zapaziti običan posmatrač, naravno da su sve to uočili i detaljno registrovali i Zapadni stratezi i političari. Zato su i zabrinuti, danas mnogo više nego nekoliko dana pre parade. Sada je jasno da nešto moraju menjati u kompletnoj strategiji i doktrini, u kompletnom nastupu NATO prema Istoku. Međutim, njihove prve reakcije ne ulivaju poverenje da će promene kursa biti pozitivne i u pravcu mira i stabilizacije u svetu. Možda je prerano zaključivati jer prve reakcije mogu biti i refleksne i nepromišljene. Sve će se bolje videti kada se utisci malo slegnu. Iako su zapadni stratezi jasno razumeli jasne poruke, namerno ih iskrivljuju i pogrešno tumače u javnosti. Prvi su reagovali, što se i očekivalo, američki generali, bivši i sadašnji čelnici NATO. Međutim, ono što bi trebalo da zabrine ceo svet jeste da su njihove nove procene, bar one koje su javno izrečene, daleko od pameti. Nadajmo se da su ishitrene i izrečene u ljutnji jer – vidi se sa su duboko svesni, ali i duboko razočarani činjenicom da su ih Rusi, koji su bili u velikom zaostatku u pogledu modernizacije oružja, sustigli a u nekim segmentima i pristigli.

Zašto je ljut general Klark

Američki general u penziji Vesli Klark, biši komandant snaga NATO koga smo mi, Srbi, dobro upamtili za vreme zločinačkog bombardovanja Srbije, prvi je reagovao, čak neposredno pre parade (verovatno je video probe ove manifestacije). On kaže da Rusija preti nuklearnim napadom na NATO kako bi tim pretnjama prisilila Alijansu da kapitulira. Naravno da je ovaj zaključak potpuno defektan, jer je Rusija još od raspada SSSR u potpunoj defanzivi, bez ikakvih ambicija i planova da napada. Odbrana Rusije i ruskih interesa su joj jedina preokupacija. Jedino ako Klark odbranu Rusije vidi kao napad jer zna da svaka odbrana ima i napadne operacije kao sastavni deo odbrane. Ili je Klark jednostavno ljut što neke stvari nije shvatio još za vreme svoje komandantske funkcije. Ono što je Klark sada video i shvatio rekao je u jednoj rečenici: „Oni su uložili u apsolutno novu garnituru vojne tehnike i imaju novu doktrinu“. Zato se ljuti i na obaveštajne službe SAD jer neke stvari koje su se duže vreme dešavale na vojnom planu u Rusiji nisu otkrile i nisu na vreme alarmirale NATO. Rusija je džinovskim korakom napredovala na svim vojnim poljima, i to, na kopnu, na moru, u vazduhu i u svemiru. Zato su na ovoj paradi prvi put učestvovale i svemirske snage Rusije. Klark i druga zapadna strateška vojna elita nisu verovali da to Rusija može postići za tako kratko vreme, nakon teškog poraza u Hladnom ratu, u uslovima unutrašnjih problema u vezi sa promenom društvenog uređenja, izdaja, prebega, ekonomske krize, sankcija, nametnutih ratova itd. Zato se sada ljuti i na sebe i druge koji su donosili odluke na Zapadu jer činjenica je, kako i sam kaže, da je u pitanju nedovoljna obaveštenost. To što je naljutilo Klarka jeste u domenu velikog iznenađenja – kako je Rusija uspela da važne vojne projekte sakrije od moćnih zapadnih službi. Uz to, i Klark pomalo preti Rusiji kada kaže: „Korištenje nuklearnog naoružanja kao način za deeskalaciju konflikta doneće suprotan efekat“. Šta ovo znači ako ne da će tako sukob eskalirati i da će i Zapad protiv Rusije upotrebiti nuklearno oružje. Tako je i Klark kroz kritiku ponašanja Rusije i sam izrekao nuklearnu pretnju. Ali možda i nije važno šta sada govori general Vesli Klark kao bivši čelnik NATO, nego je važno šta kažu aktuelni komandanti. Upravo je u toku smena glavnokomandujućeg objedinjenih snaga NATO – američkog generala Filipa Bridlava na ovoj dužnosti će naslediti američki general Kertis Skaparoti (SAD u osnovi ne daju svoje oružane snage pod komandu generalima drugih zemalja). Bridlav je bio kratak ali potpuno jasan u zaključku: „Ruske vojne mogućnosti rastu“. Skaparoti je, primajući novu dužnost, bio oštriji i jasno je definisao buduću politiku u nastupu prema Rusiji: „Aktivno ću podržati vojne akcije za obuzdavanje Rusije“.

Zapadno tumačenje poruka parade ugrožava Srbiju

Iz tih izjava i procena vidi se da su čelnici NATO potpuno svesni da je Rusija vojno ojačala i da taj trend i dalje ima uzlazni vektor. Međutim, bar po tim prvim reakcijama, ne vidi se želja za normalizaciju odnosa i smirivanje situacije, nego istrajavanje na planovima budućih vojnih akcija uz dalje jačanje vojnog pritiska na Rusiju. Ustvari, Zapad i NATO sada imaju samo dve mogućnosti – da odustanu od agresivnih namera prema Rusiji ili da u realizaciju svojih agresivnih namera krenu odmah dok Rusija još više ne ojača. Jer većina prikazanog novog oružja ješ nije u operativnoj upotrebi i tek treba da se postepeno uvede u naoružanje Ruske vojske. Doduše, postoji i treća solucija – nova trka u naoružanju i novi hladni rat. Ipak, sudeći prema preteranoj nervozi i žurbi Zapada, već sada se može zaključiti da je pojačan i hitan agresivni nastup prema Rusiji njihov izbor i konačna odluka. Posledice ovakve odluke, po svemu sudeći, prvi ćemo osetiti mi na Balkanu kroz stvaranje nemira i sukoba, sasvim moguće i oružanih. NATO pokušava da pre definitivnog nastupa prema Rusiji potpuno ovlada Balkanom i potpuno odseče svaki uticaj Rusije na ovaj region. Da ima potpuno čistu i povoljnu situaciju sve do ruskih granica. Već sada je jasno da će krenuti od Republike Srpske, ali taj udar specijalnim dejstvima obaveštajnih službi kroz izazivanje nemira i sukoba ne može mimoići Srbiju, jer je ona u kompletnoj akciji ovladavanja Balkanom glavni cilj. Kada je u pitanju brzina i hitne akcije, novac je najpouzdaniji. Kao što smo nakon petooktobarskih promena saznali da se po novac CIA kojim je podržana eskalacija sukoba išlo u Budimpeštu, tako ćemo u budućnosti saznati odakle je sada stigao novac za izazivanje novog haosa u srpskim državama. Za ofanzivno rešenje problema Zapad već uveliko priprema svoju javnost. Agresija se objašnjenjava i opravdava unutrašnjim kretanjima u Rusiji koja navodno predstavljaju globalnu opasnost. Tako tvrde da je u Rusiji u toku politički zaokret prema staljinizmu i povratak totalitarnog režima sa opasnim i nepredvidivim Putinom kao diktatorom. Pri tome potpuno izjednačavaju fašizam i staljinizam i pitaju svetsku javnost koje je veće zlo. Iznosi se tvrdnja kako Putin namerava da okupira druge zemlje kao što je okupirao Krim. Nigde se ne kaže da je Krim bio Ruski i da je poklonjen Ukrajini samo zato što su tada bili u zajedničkoj državi. Namera je toliko jasna da je ne bi trebalo ni objašnjavati. Ovde se koristi i u propagandne svrhe zloupotrebljava činjenica da se Rusi ne odriču svoje istorije i ne dozvoljavaju kaljanje obraza Crvene armije. Ipak, kada se utisci po osnovu jasnih poruka sa moskovske vojne parade slegnu, nije isključeno da se sada definisani planovi NATO koriguju zato što su preopasni. Ove planove može da koriguje samo strah – da zacrtano ne mogu ostvariti kako su planirali i strah od posledica takvog neuspelog pokušaja. Jer samo lud se ne bi uplašio mogućeg protivudara Rusije. Nadajmo se da su oni koji stvarno odlučuju na Zapadu i u NATO razumni i racionalni. Izvor: Novi Standard