Pravda

Ipak, jeste neobično što se to dešava nedugo posle parlamentarnih, pokrajinskih i lokalnih izbora, dok još nije formirana vlast na svim ovim nivoima, dok se još ne zna ko će se gde smestiti, iako je sasvim jasno ko će biti glavni faktor vlasti. Aktuelni šef države Nikolić se uoči izborne tišine jasno odredio da želi novi mandat, lider socijalista Ivica Dačić je, prema rečima njegovih saradnika, u predsedničkoj kampanji od poslednjih izbora 2012, a očekuje se da, kao i obično, učestvuje i lider radikala Vojislav Šešelj. Mediji već duže vreme spekulišu da ozbiljne namere ima i bivši predsednik Boris Tadić, a pre dva dana i iskusni političar, „večni ministar”, Rasim LJajić, lider SDPS-a, izjavio je da će se kandidovati. U međuvremenu, u jednom tabloidu lansirane su informacije iz nezvaničnih izvora (kao probni baloni, ili da se pomrse nečiji trenutni planovi, možda?) da bi kandidat proevropske opozicije mogao da bude Aleksandar Šapić, a onda i da bi protiv opozicije, a kao skriveni kandidat vlasti, mogao da nastupi Čedomir Jovanović. Kao ličnosti s najviše šanse da se suprotstave naprednjačkom kandidatu (bilo da je to Nikolić ili neko drugi koga podrži Aleksandar Vučić) do sada su figurirali aktuelni ombudsman Saša Janković i bivši Tadićev šef diplomatije Vuk Jeremić. Sudeći po medijima, ova uranjena „predsednička” priča na momente se čak čini i zanimljivija od aktuelne – ko će biti članovi Vučićevog kabineta. Da li možda te dve priče imaju veze jedna s drugom? Neven Cvetićanin iz Instituta društvenih nauka, ocenjuje da delimično imaju jer, kako kaže, akteri koji demonstriraju da mogu samostalno da izađu na predsedničke izbore, pokazuju određeni stepen političke autonomije, to jest političkog manevarskog prostora. Međutim, on misli da pregovori o vladi nisu ključni razlog raspirivanja priče o predsedničkim izborima, jer još nije obelodanjeno ni kako će vlada izgledati, ni koga bi podržala na tim izborima sledeće godine. I sam SNS nije se o tome eksplicitno izjašnjavao, ukazuje Cvetićanin, koji će pitanje zašto Vučić izbegava da javno i jasno podrži Nikolićevu nameru da se opet kandiduje ostaviti bez odgovora. Kaže, bilo bi neozbiljno sada spekulisati o tome. Ključni razlog za to što se priča o predsedničkim izborima zahuktala godinu dana pre isteka mandata aktuelnom predsedniku, prema njegovom mišljenju, treba potražiti u ispravnom osećaju i vlasti i opozicije da će ti izbori biti ključni – kako za definisanje pravca države, tako i za definisanje političkih odnosa unutar nje i, konačno, za profilisanje različitih političkih stranaka. „Za sada imamo izjašnjavanje igrača koji nisu ključni, kao što su neke manje partije i manjinski lideri, koji svojim kandidaturama žele da pokažu određenu snagu svojih stranaka. Jer partija koja može da izađe na predsedničke izbore bez obzira na veličinu, svakako nije beznačajna”, ukazuje Cvetićanin, misleći pri tome na LJajića i Dačića. LJajić je odmah po obelodanjivanju svojih namera morao da na sumnje koje je izazvao. „Potpuno su besmislene optužbe da sam u dogovoru sa Vučićem napravio neki pakleni plan da odvučem glasove demokratskoj opoziciji... Nisam obavestio Vučića, nisam ni svoju stranku, ipak je još godinu dana do izbora, nije u pitanju nikakva formalna kandidatura već jedna izjava i najava moguće kandidature u novinama”, objasnio je juče LJajić za televiziju B 92, navodeći da je njegov pravi motiv za ulazak predsedničku trku to što želi da „izmeri” sebe i svoju stranku i da građanima omogući da ocene njegov 15-godišnji rad u izvršnoj vlasti na različitim pozicijama. Zbog spekulacija o njegovim navodnim planovima da se uključi u predsedničke izbore, lider LDP-a Čedomir Jovanović juče je rekao da su ti izbori „nešto o čemu sada apsolutno niko u stranci ne razmišlja”. Ali je podsetio da je bio predsednički kandidat 2008. i 2012. godine. Lider SDS-a Boris Tadić rekao je da nema tu vrstu ambicija u ovom trenutku, ali da treba razgovarati i tražiti najbolje moguće rešenje za predsedničkog kandidata. On je to izjavio na konferenciji za novinare, odgovarajući na pitanje „Politike” da li pozivom na objedinjavanje opozicije zapravo ističe i svoju kandidaturu za predsedničkog kandidata opozicije. Za pokret Saše Radulovića „Dosta je bilo” ideja o zajedničkom kandidatu je prihvatljiva i nije nemoguća. Ali pod uslovom, kako kaže Dušan Pavlović, da taj kandidat bude „vanstranačka ličnost, koja uživa ugled, nema nikakav ’rep’ iza sebe (aferu, poziciju s kojih je aminovao nekakve zloupotrebe položaja, novca...) i u tom smislu bi mogla da bude prihvatljiva za vrlo raznorodne stranke koje sada čine opoziciju”. Predsednik Političkog saveta DS-a Dragoljub Mićunović, pak, smatra da opozicija ne može da ima jednog kandidata za predsednika, budući da predsednik utiče i na spoljnu politiku, a tu su opozicione stranke različito orijentisane. Kako je naveo za B 92, neke stranke su protiv NATO-a i EU, neke su za integracije sa Rusijom, a neke su opet, veoma posvećene evropskim integracijama, modernizaciji društva... Na takve razlike ukazuju i Zoran Živković, lider Nove stranke, koji se zalaže za to da „proevropska, prodemokratska opozicija ima zajedničkog predsedničkog kandidata”, i Boško Obradović, lider Dveri, koji navodi da ne mogu podržati „ma kog predsedničkog kandidata ukoliko se zalaže za EU i NATO”. Kad je reč o šansama opozicije da se ujedini oko jednog kandidata, Neven Cvetićanin kaže da će modus njenog delovanja u parlamentu biti prvi znak kako će se ići na predsedničke izbore – sa jednim ili više kandidata. On podseća da se na predsedničke izbore izlazi iz dva razloga: da bi se na njima pobedilo (na način na koji su učestvovali Milošević, Koštunica, Tadić, Nikolić) i da bi se „ogradilo” sopstveno biračko telo i izmerila specifična težina određene političke partije. Pajtić: Smena vlasti na predsedničkim izborima Predsednik DS-a Bojan Pajtić je uveren da su, s obzirom na razmere izborne krađe, kako je rekao, sve opozicione liste dobile veću podršku nego što je to iskazano u konačnom izveštaju RIK-a i predviđa da će prilika za smenu vlasti ukazati na predsedničkim izborima. „Očekujem da će na njima režimski kandidat izgubiti i da će se okupiti što šira platforma opozicionih stranaka koja bi podržala nekog kandidata na tim izborima”, naglasio je Pajtić u intervjuu za „Vreme” koji prenosi Fonet. On je dodao da bi „najpogodniji bio neki nezavisni kandidat, neko ko nije deo nijedne stranke, neko koga bi mogao da podrži veoma širok spektar političkih stranaka”. Izvor: Politika