Piše: Đoko Kesić Na to su ukazali ugledni američki mediji, kao što je “Vašington post” koji spekuliše s jasnom mogućnošću da su na Vaskrs pravoslavnu crkvu u NJujorku moguće zapalili pripadnici ekstremne hrvatske migracije zbog toga što je SPC u Vatikanu odložila proglašenje Pavelićevog kardinala Alojzija Stepinca za sveca. Nema sumnje da će Stepinac jednog dana biti blaženi, to je već ispisana istorija koju će Vatikan uskori obznaniti. Odnosi Srbije I Hrvatske su zapravo krvava istorijska sapunica iz koje bi Srbi konačno morali da nauče pravu lekciju. Farsa sa Šešeljem I tobožna hrvatska zabrinutost za sopstvenu bezbednost je cinični podsmeh delikatnom stanju u kojem se Srbija nalazi, pa to najdirektnije pokazuje hrvatsko uslovljavanje otvaranja nekih poglavlja u pristupanju Srbije Evropskoj uniji. Tu su i ta cinična pogađanja o broju žrtava u Jasenovcu… ali to nije kraj. Svi smo već zabroravili na Branimira Glavaša, ubicu i koljača osiječkih Srba, sramnu igru o sudskom postupku i njegovom puštanju na slobodu.
Usledio je nastavak te priče ispisan istim rukopisom: Nakon četvorogodišnjeg suđenja u Zagrebu nedavno je izrečena presuda Tomislavu Merčepu, kažnjen je sa pet i po godina zatvora zbog zbog ratnog zločina jer su on i njegova specijalna jedinica kidnapovale u Zagrebu 52 osobe, ubijeno je njih 43. Ubijani su uglavnom Srbi, podsetimo da su na svirep način likvidirane porodice Zec, Blagojević i mnogi drugi… Upućeni tvrde da će Vrhovni sud Hrvatske poništiti ovu presudu i proces vratiti na početak.
Biće toga još. Ali ove priče vraćaju mi u svest poruke ratnih dužnosnika iz Slovenije, izrečenih uz rat 1991 – 95. i uz bombardovanje Srbije 1999. godine. Govorili su tada da “grešni i naivni Srbi veruju u pravdu i misle da im je dovoljno što je pravda na njihovoj strani. Ne shvataju da moćni svet ne funkcioniše na tim principima”. I u pravu su. Iz tih razloga verujem da Srbija mora da promeni strategiju u odnosima s Hrvatskom i ne samo s njima nego u spoljnoj i unutrašnjoj politici uopšte. Ova sadašnja više je nego pogrešna. Književnik Milo Lompar veruje da je Evropa podeljena još pre stotinu i nešto godina, da je granica ondašnje i sadašnje Evrope ona linija koja je razdvajala Austorougarsku monarhiju i Otomansko carstvo, te da je to zacementirano. On smatra da Srbija ni u kom slučaju ne bi trebalo više da srlja u kolonijalni odnos, baš ovaj u koji je krenula poštujući načela liberalnog kapitalizma koji je na Zapadu odavno mrtav.
Na temu Hrvatske i njenih jasnih stavova prema Srbima i Srbiji, Milo Lompar veruje da je prijemom Hrvatske u EU jasno definisan odnos u kojem, ako Srbija ikad stigne u EU (zajedno s Zapadnim Balkanom), ući će “pod žezlom habzburškog cara”, jer eventualno obnavljanje jugoslovenske konfiguracije biće samo pod hrvatskom dominacijom.”Hrvatska je primljena u EU da bi joj se obezbedio položaj prividnog arbitra u postjugoslovenskoj siituaciji,…” piše Lompar. Ugledni pisac je bez sumnje u pravu i zbog toga verujem da Srbija nikako ne bi smela da trči za hrvatskim kontraverzama, poput ove da nisu obeležili Dan pobede na fašizmom, ali su svi otišli u Blajburg da puste suzu. To je definitivno i isključivo njihov problem. U okretanju nove istorijske stranice pomenute kontraverze nama dragih suseda treba prepustiti nekoj Vladinoj komisiji da se bavi tim poslovima, da štiti interese Srba u Hrvatskoj i da ta komisija bude vezana za Ministarstvo spoljnih poslova.
Srbija će učiniti mnogo više u ostvarenju svih ciljeva vezanih za zaštitu i poštovanje svih Srba u zemlji i dijaspori ukoliko konačno napravi pravnu državu. Ko od Srbije napravi uređenu pravnu državu Srbi bi ga morali upisati u crkveni calendar crvenim slovom. Ako je danas Vučić izabrani lider, na njemu je da okupi 150 sposobnih, obrazovanih, uticajnih, radnih i nekorumpiranih saradnika koji bi za četiri godine podigli zemlji na noge, osnažili je ekonomski i politički – samo pod tim uslovima Srbi i Srbija biće poštovani i dobrodošli na Istoku i na Zapadu. Ako to ne učini, teško da će ući u istoriju, što često pominje. Noćni bageri i fantomke nisu prava garderoba za istorijske puteve.
A Hrvatsku i njeno novo ustaško proleće valja ostaviti Hrvatskoj i Hrvatima, taj šlem koji su sebi natukli na glavu još 1941. pretvoriće se uskoro u prokletstvo, što sveukupno nije primarni srpski problem. Izvor: Pravda
