Očaranost zaljubljenih ljudi nekom osobom pokazuje sve veći broj nervnih aktivnosti u nekoliko regija mozga, uključujući i komponentu nagrađivanja koja se aktivira kada smo sa voljenom osobom. Istraživači tvrde da će ovi nalazi biti od pomoći da se u osnovi nervnih mehanizama rasvetli romantična ljubav i ističu da metode kojim se koriste predstavljaju dobar način za istraživanje ljubavi.
Na pitanje šta je ljubav nije moguće dati konkretan odgovor, ali prema rečima psihologa ljubav je motivaciono stanje da se uđe ili održava bliska veza sa nekom drugom osobom. Međutim, to ne daje uvid u osnovu biologije ovog intrigantnog stanja koje je povezano sa dubljim efektima poput euforije, žudnje, opsesije, promene ličnosti, čak i rizika.
Stoga je jasno da je ljubav kompleksna mešavina kognitivnih, emocionalnih i komponenta u ponašanju, ali šta je neurološka osnova za to? Došlo je do povećanja količine interesovanja za ovu temu u poslednjih nekoliko godina i nekoliko studija posvećeno je ispitivanju obrazaca moždane aktivnosti onih koji su zaljubljeni. Istraživanja ovog tipa su bila zanimljiva, ali su ograničena zbog toga što su posmatrali samo moždane promene dok su ispitanici obavljali određene zadatke, poput gledanja u fotografiju voljene osobe. Ostalo je nepoznato da li romantična ljubav može da utiče negativno na funkcionalnu strukturu mozga, a to je ono što je ovo istraživanje nastojalo da sazna.
Za potrebe istraživanja, Međunarodni tim istraživača iz institucija u Kini i NJujorku je ispitivao 100 zdravih studenata starijih od 18 godina sa Univerziteta Sautvest. Volonteri su bili podeljeni u grupe na osnovu trenutnog stanja njihove romantične veze. Kategorija u ljubavi sastojala se od pojedinaca koji su trenutno zaljubljeni ili su u romantičnoj vezi, kategoriju okončana ljubav čine oni koji su nedavno okončali vezu ili više nisu zaljubljeni, a kategorija samci sastavljena je od ljudi koji nikada nisu bili u zaljubljeni ili nisu bili u romantičnoj vezi. Među ovim grupama nije bilo velikih razlika u starosti, obrazovanju ili prihodima.
Istraživači su zatim koristili stanje mirovanja funkcionalne magnetne rezonance kako bi istražili aktivnost mozga svih studenata, dok nisu razmišljali ni o čemu. Na taj način naučnici bi mogli da dobiju širu sliku o funkcionalnoj strukturi njihovog mozga. Oni su otkrili da je, u poređenju sa drugim grupama, grupa koja se sastoji od zaljubljenih ispitanika imala povećanu aktivnost u nekoliko regija, uključujući i one koje su aktivirane za nagradu, motivaciju, emociju i socijalno funkcionisanje. Sa druge strane, kod onih koji su bili u grupi okončana ljubav primećena je smanjena aktivnost.
Iako su ovi rezultati svakako zanimljivi, potrebno je napomenuti da je istraživanje imalo nekoliko važnih ograničenja. Naime, istraživanje nije obuhvatalo duži vremenski period, tako da ne znamo aktivnosti mozga pre zaljubljivanja. Pored toga, ono se oslanja na klasifikaciju učenika prema zaljubljenosti što je veoma subjektivna kategorija.
Izvor: Nationalgeographic.rs
