Pravda

Istraživački sajt „Intersept” objavio je još jednu grupu tih spisa, među kojima i one koji se tiču izručenja takozvane Alžirske grupe, šestorice navodnih pripadnika Al Kaide osumnjičenih za planiranje bombaškog napada na američku ambasadu u Sarajevu 2001. godine, koji su nakon oslobođenja pred sudom u bosanskoj prestonici ipak završili u zatvoru  – u Gvantanamu, na Kubi. Taj slučaj nije pokazao samo to koliko su DŽordž Buš mlađi i njegovi ljudi u „ratu protiv terorizma” ignorisali sopstvene i tuđe zakone nego i koliko su njihovim ucenama bili podložni međunarodna administracija u Bosni i Hercegovini i vlada te države, čiji se ondašnji premijer Zlatko Lagumdžija kasnije našao pod istragom zbog protivpravnog lišenja slobode šestorke iz Alžira. Dokaza protiv članova te grupe nije bilo jer, prenosi „Intersept” interne depeše NSA, američki obaveštajci nisu podelili prikupljeni materijal s bosanskim sudstvom. Zato je Vrhovni sud BiH u januaru 2002. godine, tri meseca nakon što su stavljeni u pritvor, naložio puštanje šestoro Alžiraca. Ali, SAD su zatražile od bosanskih vlasti da im zatvorenike prepuste umesto da ih oslobode. NJihovo preuzimanje je nakratko moralo biti odloženo zbog toga što se ispred zgrade centralnog zatvora u Sarajevu okupilo nekoliko stotina ljudi. Izbili su nasilni neredi koje su ugušili specijalni interventni vodovi. Naposletku, konvoj američkih vojnika sa zatvorenicima krenuo je prema Tuzli tek oko ponoći, uz najviše mere predostrožnosti u strahu od presretanja, navodi se u dokumentima koje je objavio „Intersept”. Primopredaja Alžiraca nije tekla glatko ni pre te noći. Još u novembru im je opozvano državljanstvo, ali njihova domovina je odbila zahtev bosanske vlade za deportaciju. Usledio je žestok pritisak Vašingtona na organe u BiH. Čak se i tadašnji visoki predstavnik međunarodne zajednice u toj državi Volfgang Petrič kasnije žalio na to, precizirajući da su, kako je svojevremeno preneo „Mader DŽouns”, SAD zahtevale da im Alžirci budu izručeni kako ne bi povukli svoju podršku misiji koju je predvodio. „Da sam glasnije protestovao zbog tog očevidnog kršenja zakona, verujem da bih ugrozio međunarodnu misiju. Morao sam da biram”, kazao je Petrič. I Madlen Ris, u ono vreme komesar Ujedinjenih nacija za ljudska prava u Bosni, ocenila je da je Amerika, preko svojih ljudi koji su bili deo ključnih međunarodnih institucija u toj zemlji, zloupotrebila taj internacionalni aparat da bi izdejstvovala svoje spoljnopolitičke ciljeve, to jest, kako je konstatovao Petrič, da su se predstavnici SAD u tim telima ponašali kao izaslanici Vašingtona umesto da su se držali svojih dužnosti. Petrič je, pisao je „Mader DŽouns”, ironično primetio da je Amerika time urušavala sve napore međunarodne zajednice, pa i sopstvene, da se u BiH izgradi pravna država, te da je čak prenebregla i odluku Komore za ljudska prava, sudske ustanove koja je bila američki izum, a u januaru 2002. godine je naložila da se obustavi izručenje „Alžirske grupe”. NJeni članovi su završili u Gvantanamu, zatvoru po zlu proslavljenom torturom nad zatvorenicima koji su tu godinama držani bez sudskog naloga. Šestorki iz Alžira tek je 2004. godine, izveštavao je „Mader DŽouns”, dozvoljeno da vide svoje advokate. Četiri godine kasnije, po tužbi jednog od njih, odlučeno je da on, kao i svi ostali zatočenici, ima pravo da pred američkim saveznim sudom ospori pritvor koji mu je nametnut. Iste godine petorica članova grupe su puštena na slobodu, dok je poslednji od njih ostao u Gvantanamu do 2013. Dvojica su se vratila u BiH, gde su protiv te države podigli tužbu zbog nelegalnog izručenja. Zlatko Lagumdžija i njegova stranka su godinu dana nakon predaje Alžiraca američkoj vojsci izgubili izbore. Istraga protiv Lagumdžije prekinuta je 2010. zbog nedostatka dokaza, da bi tri godine kasnije, kako je javila Al DŽazira, ponovo bila pokrenuta. Izvor: Politika