Najpre je bilo reči o Nacionalnoj gardi, ali neki su smatrali da je taj pojam nespretno izabran. Za jedne je zvučao „suviše zapadno“, dok su drugi smatrali da taj pojam podseća na Nacionalnu gardu Ukrajine koja je osnovana pre otprilike dve godine i koja deluje protiv proruskih separatista na istoku zemlje. U nacrtu zakona koji je kasnije objavljen, skraćeni naziv glasi „Rosgvardija“, što znači „Ruska garda“ ili „Garda Rusije“.
Ta nova organizacija trebalo bi pre svega da bude formirana na temeljima takozvanih unutrašnjih jedinica Ministarstva unutrašnjih poslova. Radi se o policijskim jedinicama sličnim vojsci koje još od vremena Sovjetskog Saveza deluju unutar zemlje. Osim toga, u nove strukture bi trebalo da se ugrade i specijalne jedinice policije poput jedinice OMON i stražarske policijske službe. Ruski stručnjaci procenjuju da bi ukupan broj pripadnika nove Ruske garde mogao da bude između 300 i 400 hiljada ljudi. Zvaničnih podataka nema. Glavna razlika u odnosu na ranije strukture je sledeća: nova policijska jedinica biće direktno podređena predsedniku.
Za šefa Ruske garde koji ima rang generala Putin je imenovao Viktora Solotova, svog dugogodišnjeg čoveka od poverenja. Taj 62-godišnjak donedavno je bio zamenik Ministra unutrašnjih poslova i šef spomenutih unutrašnjih jedinica. Renomirani moskovski list „Novaja gazeta“ Solotova je jednom opisao kao „čoveka u najužem kontaktu s predsednikom Rusije“. Kao i Putin, i Solotov je za vreme Sovjetskog Saveza bio u tajnoj službi KGB. Devedesetih godina bio je zadužen za lično obezbeđenje gradonačelnika Sankt Peterburga Anatolija Sobčaka, kao i za zaštitu njegovog zamenika Vladimira Putina. Kad je Putin 1999. postao premijer Rusije, Solotov je bio njegov glavni telohranitelj. Nakon izbora Putina za predsednika 2000. godine, Solotov je napredovao do šefa predsedničke službe obezbeđenja i na tom mestu ostao više od deset godina.
Margarete Klajn iz berlinske fondacije „Nauka i politika“ smatra da postavljanje Solotova na mesto šefa nove Ruske garde predstavlja „formiranje organizacije koja je zaista usmerena na predsednika“. U Rusiji, doduše, nema otvorene borbe za vlast, ali postoji svojevrsni „neformalan pluralizam elita“, ukazuje Klajn za Dojče vele. Putin je tako sebi „obezbedio direktan pristup“, ocenjuje Klajn.
U Rusiji se nagađa šta bi zaista moglo da se krije iza formiranja nove jedinice. Putin je taj korak obrazložio izazovima pred kojima se nalazi Rusija. U nacrtu zakona se, između ostalog, navode zadaci poput odbrane od terorizma, zaštite strateških objekata, ali i „garantovanje funkcionisanja režima u vanrednim situacijama“. To bi značilo da Ruska garda može da deluje i tokom demonstracija odnosno javnih protestnih skupova. Jedinica će moći da otvara vatru, odnosno puca bez upozorenja, da pretresa stanove ili prekida mobilne veze.
Mnogi ukazuju na to da zadaci Ruske garde u suštini nisu ništa novo. Policija ionako stoji iza Putina – tako glasi opšti konsenzus u stručnim krugovima. „Nejasno je zašto navodno stare strukture nisu podobne“, ocenjuje za Dojče vele ruski novinar i bloger Aleksandar Pluščev. Otkad je Putin na vlasti, nije bilo „nikakve sumnje u sposobnost organa vlasti da svaku vrstu protesta uguše već u samom početku“, navodi Pluščev.
Neki stručnjaci veruju da bi Ruska garda trebalo da deluje pre svega prilikom mogućih protesta nakon parlamentarnih izbora na jesen 2016. i tokom predsedničkih izbora 2018. godine. Uzimajući u obzir sve lošije ekonomsko stanje u Rusiji, takvi protesti su itekako mogući – iako je trenutno većina Rusa na strani Putina.
Na to upućuje i Margarete Klajn: „Verujem da je najvažniji razlog zabrinutost zbog mogućeg izbijanja neke vrste 'šarene revolucije' u Rusiji ili bar od pobuna i masovnih protesta“, kaže ta ekspertkinja. „Šarene revolucije“ – tako se u Rusiji nazivaju pobune iz 2003. godine u bivšoj sovjetskoj republici Gruziji ili 2004. i 2014. u Ukrajini.
Najbolje obučene ruske specijalne jedinice, poput jedinice OMON, do sada su bile „raspoređene po čitavoj zemlji“, ali ih nije bilo mnogo. Tzv. unutrašnje policijske jedinice se velikim delom sastoje od vojnih obveznika koji nisu toliko profesionalni, ukazuje Klajn: „Sa ovom novom reformom, stvara pritisak da se taj deo jedinica profesionalizuje.“
Druga uobičajena rečenica objašnjenja glasi: nova struktura trebalo bi da štiti Putina od mogućeg puča iz sopstvenih redova. O toj mogućnosti već dugo se spekuliše, iako za to nema dokaza.
„Novaja Gazeta“ piše i o trećem mogućem objašnjenju za formiranje garde. Nova Ruska garda je, piše taj list, zadužena između ostalog i za to da se oslabi moć čečenskog lidera Ramzana Kadirova. Kadirov je u toj ruskoj autonomnoj republici na Severnom Kavkazu uspostavio veoma jaku policijsku jedinicu koja podleže isključivo njegovoj nadležnosti i koja bi sada trebalo da se integriše u Rusku gardu.
Margarete Klajn iz nemačke fondacije „Nauka i politika“ ukazuje na to da na kraju i zvanično navedeni razlog – borba protiv terorizma – igra ulogu u formiranju jedinice. „Rusija je zemlja koja je najjače pogođena terorističkim napadima“, kaže Margarete Klan i dodaje da veliku opasnost pre svega predstavljaju borci-povratnici iz redova takozvane „Islamske države“. Izvor: DW.de
