Dočekao ih je monah Stefan i upitao zašto su došli? Na šta je Arkan uzviknuo "Da se zakunemo, idemo u rat!". "Gde se, zaboga zaratilo?", upitao je monah. "Nije još, ali će buknuti"!, odgovorio je komandant.

U crkvi su se zakleli Bogu i narodu. Kada je garda formirana, bila je u civilu, postrojila se i komandant je izvršio smotru i održao govor.

Vojnik "po krvi"

Svoje vojno znanje, komandant je objašnjavao porodničnom tradicijom. Poticao je iz ratničke familije, njegov predak Jokelj Ražnatović, bio je megdandžija, posekao je 17 turskih glava, a u vreme srpsko-turskog rata, zarobio dva turska barjaka. Zanimljivo je to da komandant Srpske Dobrovoljačke Garde nije nikada služio vojsku, i to nije ni krio. Uvek je govorio da vojno nije obučen, ali da je kao sin pukovnika avijacije celoga života bio vojnik "po krvi".

Svako je morao da položi zakletvu

Veliku pomoć imao je od strane Milorada Ulemeka i njegovog strica Mihaila Ulemeka. Prilikom pristupanja u Srpsku Dobrovoljačku Gardu svaki dobrovoljac je morao da položi zakletvu koja je glasila: " Sine Božji! Ti si zapovedio i nama da duše svoje položimo za drugove svoje. Radosno idem da izvršim svetu volju Tvoju, boreći se za otadžbinu i veru svoju. Naoružaj me snagom i junaštvom da odolim neprijateljima našim. Ako pak, bude sveta volja Tvoja da položim život svoj u današnjem boju, milostivo dopusti da umrem s tvrdom verom i nadom u večni blaženi život u Tvom nebeskom carstvu. Majko Božja! Sačuvaj me pod krovom tvojim. Zaklinjem se sa tri prsta, za ovoga svetoga krsta, život dajem za spas srpstva! Amin." Komandant je novopridošlima govorio: Srpska Dobrovoljačka Garda je srpska vojska, vanstranački orijentisana. Nastala da pomogne i odbrani Srbe, ma gde se nalazili u zemlji ili svetu. Zadatak SDG je očuvanje srpstva, svetosavlja, porodice i srpske sloge. Delovaćemo po principima i pravilima naše vojske iz Prvog svetskog rata. Biću vam strog komandant na obuci, ali ću vam biti kao otac ili rođeni brat u borbi. Ne srljajte u smrt. Pobeda u nekoj bici, ali i živa glava na ramenima su nam najvažnije. Takođe je govorio da je SDG elitni deo vojske Republike Srpske Krajine. U Srpskoj Dobrovoljačkoj Gardi, na frontu, bili su i beogradski pankeri.  Arkan je osnovao gardu 1990.,  a nakon toga će im se svima zajedno u narednih pet godina trag pratiti po ratištima u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Srpska dobrovoljačka garda imala je oko tri stotine pripadnika. Učestvovali su u borbama u istočnoj Slavoniji u Laslovu, Ernestinovu, Vukovaru i drugim mestima, ponekad samostalno, ali mnogo češće u sadejstvu sa JNA. Arkan je bio pretrpan oružjem – znao je istovremeno nositi pištolj, "bebeći" hekler, kalašnjikov i snajpersku pušku – lično je predvodio svoje ljude. NJegovo komandovanje bilo je mešavina urlanja, šamaranja, poticanja i zdravorazumskih saveta da se ne puca utaman, da se uhvati zaklon itd. Arkan je ubijen 15. januara 2000. oko 17 sati. Imao je četrdeset osam godina i devetoro dece. Govorio je najmanje tri svetska jezika i proveo bar deset godina u zatvoru. Bio je jedan od najpoznatijih svetskih paravojnih komandanata.. U trenutku kad je ubijen, Arkan je bio lice sa crvene poternice Interpola i Tužilaštva Haškog tribunala. Sahranjen je na Novom groblju u Beogradu, a nakon njegove smrti, Srpska dobrovoljačka garda je prestala da postoji. Raspala se i Arkanova kontroverzna imperija. Nema više ni ljudi kojima je dugovao svoj nezapamćen uspeh: Slobodan Milošević umro je 11. marta 2006. u pritvoru Haškog tribunala, Jovici Stanišiću je suđenje pred istim sudom u toku, a Radovan Stojičić Badža ubijen je još 11. aprila 1997. Izvor: Mediji