Pravda

U završnom obraćanju učesnicama 13. samita Organizacije za islamsku saradnju (OIS) koji je pre desetak dana održan u Istanbulu, Redžep Tajip Erdogan im je poručio da moraju preduzeti brze diplomatske korake i priznati državnost samoproglašenog Kosova. "Među 56 islamskih zemalja, još ima nekih koje nisu priznale Kosovo i veoma smo zabrinuti zbog toga", rekao je turski predsednik. Zvanični Beograd se nije javno oglašavao povodom ove izjave šefa turske države, ali, kako saznajemo, ovaj Erdoganov istup ipak nije prošao bez reakcije iz Srbije. Naime, prema informacijama, Erdoganova izjava bila je povod da se u Ministarstvo spoljnih poslova pozove turski ambasador u Beogradu Mehmet Kemal Bozaj, gde mu je izražen usmeni protest Beograda zbog ponovljenog ispada turskog predsednika. Na ove kritike turski ambasador je, kako saznajemo, odgovorio da je Erdogan morao da se dotakne u svom izlaganju i pitanja Kosova kao jednog od problema pošto Turska preuzima predsedavanje Organizaciji islamske saradnje, te da je to više bilo iskazivanje njegovog nezadovoljstva činjenicom da neke muslimanske države nisu priznale Kosovo nego što je bio poziv tim zemljama da priznaju kosovsku nezavisnost.        Sagovornik kaže da se Turskoj, kao i svakoj drugoj zemlji koja se ponaša na sličan način, mora stalno stavljati do znanja da ako žele sa Beogradom privilegovane ekonomske, kulturne odnose, moraju voditi računa o tome šta su za nas osetljiva pitanja, jer i Beograd to čini kada su u pitanju druge zemlje. "Turci su usvojili liniju dva koloseka sa nama, ali i sa nekim drugim zemljama. Naime, oni sa jedne strane udaraju tamo gde je naš državni i nacionalni interes najosetljiviji i sistematski rade na tome, a s druge strane se u biznisu pojavljuju kao naši strateški partneri u stilu da su to zasebne teme. U nekim stvarima ipak ne može tako. Zbog takvog ponašanja Ankara sada nema dobre odnose ni sa jednom državom u regionu osim sa Saudijskom Arabijom", objašnjava sagovornik iz diplomatskih krugova. Među onom polovinom od 56 zemalja Organizacije za islamsku saradnju koje su se zbog nepriznavanja nezavisnosti Kosova našle na oštrici Erdoganove kritike je i najveća muslimanska zemlja Indonezija. Ovih dana tamo je boravio predsednik Tomislav Nikolić kao prvi šef srpske države koji je posle 58 godina putovao u DŽakartu. Jedna od centralnih tema razgovora sa tamošnjim zvaničnicima, među kojima i predsednikom DŽokom Vidodom, bila je i Kosovo. Vidodo je poručio da njegova zemlja neće priznati nezavisnost južne srpske pokrajine i da "ostaje pri čvrstom stavu da međunarodna pravila i principi moraju da se poštuju". Oni, kako je rekao, pažljivo prate dijalog Beograda i Prištine u uverenju da on doprinosi miru u regionu i šire. Razlog što mnoge islamske države, među kojima ima i vrlo uticajnih među arapskim svetom, odbijaju pozive poput Erdoganovog i uporno odolevaju pritiscima, pre svega Vašingtona, prema mišljenju sagovornika, može se tražiti i u činjenici da pitanje Kosova nije povezano sa religijom. "U insistiranju SAD i drugih zapadnih sila da se prizna kosovska nezavisnost u muslimanskim zemljama to ne vide kao promociju islama. Uostalom, Erdogan se dosta obrukao u islamskim zemljama, ustao je protiv vlada nekih zemlja poput Egipta i Sirije i sve mu je manji uticaj", kaže Slobodan Janković iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu.  Zemlje koje ne žele da se priklone američkom stavu na prvom mestu rukovode, kako navodi, njihovi nacionalni interesi jer mnoge od njih imaju problem sa potencijalnom secesijom – Indonezija sa Istočnim Timorom, Azerbejdžan sa Nagorno-Karabahom, Iran koji ima uvek svojih problema, a nije u tako dobrim odnosima sa Turskom...  Guranjem priče o kosovskoj nezavisnosti Erdogan, kako ocenjuje Vladislav Jovanović, nekadašnji ministar spoljnih poslova SRJ, samo potpaljuje vatru ispod svojih stopala jer ima daleko veći problem sa Kurdima nego mi sa Albancima. Kada je reč o muslimanskim državama koje odbijaju da priznaju nezavisnost Kosova, on kaže da je reč o zemljama koje su nastale kao rezultat kolonijalnog osvajanja, a njihove granice uglavnom nisu prirodne. "Oni se pribojavaju da bi taj ’jedinstveni slučaj’, kakvim Kosovo neopravdano tretiraju na Zapadu, mogao da bude korišćen za razne druge slične majstorije stranih sila. Druga stvar je što je do nezavisnosti Kosova došlo putem jedne nelegalne vojne intervencije koju je predvodila Amerika i što nema najava da će ona staviti tačku na tu vrstu ponašanja u međunarodnim odnosima. Može se desiti da se to ponovi i u nekoj drugoj zemlji i da osvojeni deo odmah ili u etapama bude doveden do statusa nezavisnosti", objašnjava Jovanović. Kao vrlo ozbiljan razlog on ističe i ostatke politike nesvrstanosti koji sve te zemlje vezuju za Beograd. "Jeste da Jugoslavija ne postoji, ali za njih je Beograd sinonim te politike. Srbija je jedina zemlja bivše Jugoslavije koja je u kontaktu sa tom politkom i koja nastavlja sa politkom neutralnosti. Ima tu i neke istorijske, političke bolećivosti koja nama ide u korist", smatra Jovanović, a u prilog njegovoj tezi svedoče i reči predsednika Predstavničkog doma Indonezije Adea Komarudina koji je Nikoliću rekao da temelj prijateljstva dve zemlje, postavljen u vreme nesvrstanih, treba da bude osnov za učvršćivanje saradnje. Sagovornik našeg lista iz diplomatskih krugova kaže i da su mali izgledi da muslimanske države koje nisu priznale Kosovo u prvom talasu sada to učine, pogotovo ne na poziv Erdogana jer i on i Turska imaju prilično mali kredibilitet u tom svetu. Situacija se dosta iskristalisala i, kako kaže, postalo je jasno da Kosovo nije pitanje odnosa hrišćana i muslimana već jedno teritorijalno i političko pitanje. Zato je efekat Erdoganovih reči, zaključuje naš sagovornik, zanemarljiv. Izvor: Politika