Srbiju bi u tom slučaju NATO "okružio" sa svih strana, ali bi naša zemlja, kako za Tanjug ističe diplomata Zoran Milivojević, i u takvim okolnostima mogla da nastavi aktuelnu politiku neutralnosti.
On podseća da Srbija takođe ima sporazume sa vojnom alijansom koji dozvoljavaju punu saradnju, ali ne podrazumevaju članstvo.
Milivojević objašnjava da zapadni centri moći, pre svega Vašington, pripremaju Kosovo za Partnerstvo za mir kako bi ga uključili u svoju mrežu na Zapadnom Balkanu, posle čega bi Srbija, uz Makedoniju i BiH, postala okružena članicama alijanse.
"Sama činjenica da je u američkom Kongresu ta tema otvorena i da je dat signal administraciji da na tome radi, pokazuje da su interesi NATO, SAD i saveznica da se Kosovo uključi zbog svog geostrateškog i geopolitičkog položaja", navodi Milivojević.
Podsetivši da je Crna Gora upravo potpisala protokol o pristupanju NATO, Milivojević kaže da van NATO ostaju samo Srbija, koja je vojno neutralna, Makedonija, čiji ulazak u alijansu u ovom trenutku sprečava spor sa Grčkom oko imena, te BiH, koju "blokira" Republika Srpska.
Takvo okruženje znači određeni politički i drugi pritisak na Srbiju da pristupi organizaciji, navodi Milivojević, ali ističe da Srbija može da nastavi da ima punu saradnju sa NATO bez članstva u toj organizaciji, poput Austrije i finske, koje su integrisane u evroatlantske strukture, sarađuju sa NATO na najvišem nivou, ali nisu članice.
Kosovo u NATO ne bi trebalo da bude faktor destabilizacije, ali već i činjenica da se uključuje sa nerešenim statusom i suprotno volji Srbije predstavlja određeni političko bezbednosni rizik i političko bezbednosnu pretnju, kaže Milivojević.
Ističe i da Srbija ne bi trebalo da ima bezbednosnih problema jer nije u sukobu sa NATO, niti zemljama članicama i, kad je reč o NATO, ne postoji nikakav interes da se bezbednost Srbije dovodi u pitanje.
Uključenjem Kosova u NATO napravio bi se novi presedan jer Kosovo nije međunarodno priznata država ni članica UN, već je pod protektoratom UN.
Milivojević, međutim, smatra da nije nerealno očekivati nekakvu formulu po kojoj bi se Kosovo na veštački način uključilo u Partnerstvo za mir, budući da je reč o široj strategiji koja ima duboko bezbednosno-politička značenja.
Takav scenario smo već videli u slučaju FIFA i UEFA, podseća Milivojević i dodaje da to svakako ne bi smelo da bude moguće dok je na snazi Rezolucija 1244 i dok status Kosova nije rešen.
Da bi Kosovo postalo članica NATO, prvo mora imati svoju vojsku, odnosno, trenutno postojeće bezbednosne snage moraju se transformisati u Vojsku Kosova, ukazuje istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Isidora Stakić.
"Očigledno poslednje vesti nam govore da je NATO dao zeleno svetlo za tako nešto. To će se svakako desiti u budućnosti, o tome se govori već nekoliko godina", smatra Stakić, ali dodaje da će proces prenošenja ovlašćenja sa KFOR-a na novu vojsku Kosova trajati određeni vremenski period, koji neće biti kratak.
Stoga, Stakić smatra da će NATO i dalje biti glavni vojni akter na Kosovu i podvlači da vojska Kosova kao takva neće predstavljati bezbednosnu pretnju za Srbiju.
"Pretnja će biti zaoštravanje retorike, koje će uslediti i koje će voditi ka novim tenzijama, a one će usporiti i otežati normalizaciju odnosa između Beograda i Prištine, nove etničke tenzije, novi zamah nacionalističke retorike", navodi Stakić.
Dodaje da će, prema nekim procenama, vojska Kosova biti manja od jedne brigade Vojske Srbije, te da prema tome neće predstavljati bezbednosnu pretnju po Srbiju.
"Političari će to predstaviti kao pretnju, jer takvi narativi dobro prolaze kod velikog dela stanovništva i to će biti iskorišćeno za dobijanje političkih poena i za pridobijanje dela biračkog tela", smatra Stakić.
Navodi i da je slično bilo pri vojnom sporazumu između vojske Albanije i bezbednosnih snaga Kosova, sto je naširoko bilo predstavljeno kao bezbednosna pretnja zbog navodnog stvaranja "Velike Albanije", ali nije imalo nikakvog uporišta u realnosti.
Dosadašnji predsednik skupštinskog Odbora za KiM Milovan Drecun u svemu tome vidi jedan drugi momenat.
On u izjavi Tanjugu kaže da je cilj Prištine da skrene pažnju albanske javnosti na Kosovu i Metohiji sa problema u toj pokrajini, teške situacije zbog visokog stepena nezaposlenosti, korupcije, kriminala, odusustva bilo kakve ekonomske perspektive, krajnje niskog stepena poštovanja ljudskih prava nealbanaca, naročito Srba.
Prema njegovim rečima, Priština stalno postavlja neočekivane, neopravdane i nerealne zahteva i pred Beograd i pred međunarodnu zajednicu kako bi pobegla od problema i usmerila pažnju Albanaca u nekom drugom pravcu .
Drecun kaže i da je posebno interesantno kako Priština misli da je NATO primi u svoje redove kada zvaničnici tog saveza uporno govore da su njihove snage u sastavu Kfora na osnovu Rezolucije 1244, koja ni u kom slučaju ne prepoznaje, niti predviđa stvaranje države Kosovo.
Američki Kongres zatražio je od administracije SAD postavljanje temelja za pridruživanje Partnerstvu za mir NATO-u, a kosovski zvaničnici navode da su Kosovske bezbednosne snage spremne da se transformišu u kosovske oružane snage.
Ističu da kosovske institucije treba da donesu odluku o formiranju oružanih snaga u najkraćem mogućem roku i da je uspostavljanje Oružanih snaga Kosova jedan od prioriteta aktuelne vlade i biće završeno do kraja ove godine. Izvor: Tanjug
