Pravda

Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova, bez glasova pristiglih poštom, Hofer je osvojio 51,93, a Belen 48,07 odsto glasova. Ranije je javljeno da su na osnovu podataka agencije koju je angažovala državna televizija ORF, na 92 odsto biračkih mesta, Hofer i Belen, bili potpuno izjednačeni, svaki je imao tačno 50 odsto glasova. Zbog mogućih oscilacija od plus-minus jedan odsto konačnu odluku o predsedniku Austrije doneće glasovi predati putem pošte. Oko 885.000 glasova putem pošte, moraće biti detaljno prebrojano, tako da bi konačan rezultat i novi predsednik mogao biti proglašen tek u ponedeljak uveče. To su u svojim izjavama konstatovala oba kandidata. Hofer se osvrnuo i na optužbe da je političar ekstremne desnice, poručivši da je on političar desne orijentacije, ali centralne desnice, a ne ekstremne. Drugi krug izbora obeležen je većim odzivom birača - izlaznost je dostigla 72 odsto. Ovaku tesnu borbu za predsednika, Austrija ne pamti. Najpre je, na osnovu nešto manje od 60 odsto izbrojanih glasova Hofer bio ispred Belena, a potom, nakon 70 odsto izbrojanih glasova došlo je do preokreta. Posle toga su dva kandidata bila potpuno izjednačena, da bi Hofer opet preuzeo vođstvo. Hofer, 45-godišnji vazduhoplovni inženjer i lider Slobodarske partije, bio bi prvi ekstremni desničar na čelu jedne članice Evropske unije. On je u prvom krugu 24. aprila ubedljivo vodio sa 35 odsto glasova, dok je Van der Belen, 70-godišnji profesor univerziteta u penziji i bivši lider Stranke zelenih, osvojio 21,3 odsto glasova, a eliminisana su dva kandidata vladajuće koalicije Socijaldemokratske partije i Narodne partije. Predsednik Austrije ne učestvuje u upravljanju zemljom, ali ima ovlašćenje da opozove vladu. Izvor: RTS/agencije