Pravda

Posle uspešnog oporavka i reorganizacije vojske na Krfu, zajednička želja saveznika i srpske vlade bila je što brže prebacivanje vojnika na Solunski front. Saveznicima su bile potrebne dodatne snage koje bi jačanjem pritiska na Solunskom frontu oslabile nemačke snage na Zapadnom frontu. Srbi su, opet, nestrpljivo iščekivali da se nađu što bliže svojoj zemlji i da učestvuju u konačnim bitkama za njeno oslobođenje. Ratnik Božidar Miladinović sećao se dana kada se vratio na Krf posle lečenja u Bizerti: "Na Krf kad smo se, ojačani, vratili iz Bizerte, gledao sam jedan defile naših vojnika. Nisam mogao da poverujem da su to oni koji su se onako jadno, goli i bosi, vukli kroz vrleti i kasnije u prihvatilištima. Sad su to bili pravi vojnici, uspravni, sigurnog koraka, blistavog oružja. Tu je bila i naša vojna muzika. Muzika! Ko je to mogao da očekuje, ko se tome nadao kad se govorilo da naša vojska više ne postoji, da je slomljena, uništena, da postoje samo neki 'bedni ostaci' koji lutaju bez nade za spas. Tu sam prvi put video neke generale: sedeli su u prvom redu zajedno sa francuskim, grčkim, engleskim i italijanskim oficirima. Taj momenat nosim u srcu i nikada neću moći da ga zaboravim. Vratila mi se vera u pobedu, u skori povratak u domovinu. Tada sam pomislio da je ova vojska neuništiva. Srce mi je zaigralo od radosti i suze su mi navrle. LJudi oko mene bili su razdragani, veseli, smejali su se. Neki su me gledali s čuđenjem: otkuda da u ovom trenutku, kad se meri snaga i lepota ovih mladića, jedan njihov saborac plače?! A ja sam plakao od radosti, od onoga što sam video, bio sam srećan, siguran da više niko neće moći da nas zadrži kad krenemo u domovinu." Ukrcavanje trupa počelo je 13. aprila 1916. i trajalo je sve do 21. maja 1916. godine. Srpske novine izvestile su sa ispraćaja srpskih vojnika sa Krfa: "Krfljani i Krfljanke maja 1916. godine plakali su i blagosiljali srpske vojnike: Kali ora, stratioti serviko (U dobar čas, srpski vojnici). Neka vas Bog poživi, dobri Srbi, i uvek pomogne vama i vašoj vojsci da se vratite svojim kućama i porodicama, koje vas tako željno očekuju. I danas i uvek mi ćemo se za vas moliti Bogu kao jednaki hrišćani sa vama." Grčki novinar M. Landis ispratio je srpsku vojsku rečima: "Idite, deco! Eto, tim izrazom naši slavni preci su se opraštali od svoje junačke dece kad bi ovi polazili u slavu. I taj izraz više nego ma gde, dolikuje da se jedan uputi vama – plemenita deco hrabre i slavne Srbije. Idite, deco! Ceo Krf vas obožava i prati na put ka sreći vaše domovine!" Posle reorganizacije srpske vojske na Krfu od novoformiranih šest pešadijskih divizija (spojen je I i II poziv) obrazovane su tri armije od po dve pešadijske divizije. Konjička divizija i pomoćne trupe izvan armijskog sastava i dalje su zadržane pod Vrhovnom komandom.
U sastav Prve armije (na položaju komandanta od januara do avgusta 1916. godine nalazio se pukovnik Miloš Vasić, a zatim vojvoda Živojin Mišić) ušle su Moravska i Vardarska; u Drugu armiju (komandant vojvoda Stepa Stepanović) Šumadijska i Timočka, a u Treću armiju (general Pavle Jurišić Šturm) Drinska i Dunavska. U sastavu srpske vojske na Halkidikiju bili su i Dobrovoljački odred (3.500 ljudi), Bataljon Srba dobrovoljaca (1.500), Leteći odred vojvode Babunskog (120).
Na položaju načelnika štaba Vrhovne komande bio je general Petar Bojović, a vrhovni komandant regent Aleksandar Karađorđević. U Solun je prevezeno 6.025 oficira i 124.090 vojnika i podoficira. Prevoženje je obavljeno savezničkim brodovima, obilaženjem grčkog kopna do poluostrva Halkidiki. Nijedan brod nije bio potopljen. Uz oporavljene vojnike iz Bizerte i Prvi kombinovani puk, 30. maja 1916. godine srpska vojska je imala ukupno 144.000 vojnika. Na Krfu je, pored službenika koji su radili u državnoj upravi, ostalo oko 800 oficira i 8.000 bolesnika u bolnicama. Izvor: RTS